Већина људи у свету слаже се да би ружне слике уништене природе требало да постану део прошлости и да је крајње време да се предузму брзе акције које подразумевају заједничко деловање за спас планете.
Многе земље, међу којима је и Србија, поред улагања у еколошке пројекте које доносе позитивне ефекте, све више улажу у еколошко образовање становништва, јер то је кључ за промену односа човека према животном окружењу.
Када се учи прва лекција из екологије?
Искључиво од нашег понашања зависи каква ће нам бити животна средина, хоћемо ли удисати квалитетан ваздух, пити здраву воду и уживати у сачуваној природи и свим богатствима које нам је дала.
У времену када климатске промене, загађење и губитак биодиверзитета постају свакодневне вести, питање „када се учи прва лекција о екологији?“ постаје важније него икада.
Мишљење еколога је да деца прве еколошке
кораке често боље савладавају него одрасли и да екологија није само научна
дисциплина која се учи из књига.
Ипак, са учењем мора да се почне још у породици, па родитељи и старији у томе
имају пресудну улогу. Знања која деца понесу из куће даље се надограђују у
вртићу и школи, кроз одрастање и сазревање.
Истраживања у разним земљама показују да рано увођење еколошких тема у образовање има вишеструке користи – деца развијају критичко мишљење, способност решавања проблема и заједнички раде на идејама о очувању природе.
Примери показују да деца која уче екологију од малих ногу имају 30–50 одсто бољи ниво свести и практичних навика у односу на вршњаке који касније крећу са тим темама.
Каква је пракса у Смедереву?
У смедеревским вртићима и школама еколошко образовање постаје све важнији део васпитно-образовног процеса.
Деца од најранијег узраста уче основне принципе заштите животне средине кроз осмишљене активности које подстичу свест, одговорност и активно учешће.
Еколошке лекције постале су део свакодневних игара и практичних активности у смедеревским вртићима. Дечаци и девојчице радо уче како да правилно раздвајају отпад, заливају биљке, учествују у садњи дрвећа, а кроз цртање, песме и приче о природи развијају емотивну повезаност са околином.
У основним и средњим школама наставници еколошке теме интегришу кроз међупредметне садржаје. Ученици учествују у еколошким секцијама, радионицама, квизовима, акцијама рециклаже и локалним акцијама чишћења.
– Еколошко образовање младих у Смедереву није само део школског програма – оно постаје начин њиховог живота, истичу наставници.
Најавa велике еколошке националне кампање – кључно учешће младих
Са посебним фокусом на младе, као стубове зелене будућности Србије, почетком септембра Министарство заштите животне средине најавило је велику националну еколошку кампању.
– „Природа нема алтернативу. Зато делуј и ти!“ – слоган је кампање.
Како је истакла министарка Сара Павков, обухватиће активности од чишћења и садње до заштите заштићених природних добара.
– „Велико ми је задовољство што могу да најавим кампању којој је циљ да сви заједно, вођени снагом младих, кренемо у свеобухватну акцију очувања природе широм Србије“, поручила је министарка.
Сасвим је сигурно да ће се овом позиву одазвати и млади Смедерева, који су својим досадашњим активизмом показали да желе бити чувари природе.
- Прве еколошке лекције уче се у породици – родитељи имају кључну улогу у формирању навика.
- Деца брже усвајају еколошке вредности – истраживања показују да имају 30–50% бољи ниво свести ако уче од малих ногу.
- Смедеревска пракса – еколошке секције, радионице, квизови и акције чишћења постали су редовни у школама.
- Слоган националне кампање – „Природа нема алтернативу. Зато делуј и ти!“
Лекције из света
У земљама северне Европе еколошка писменост није само школски предмет већ део културе одрастања. У Финској, на пример, већ у вртићима деца имају „дан у шуми“ када цео наставни програм одвијају напољу – уче како се чува биљни и животињски свет, како да правилно одлажу отпад и зашто је важно штедети воду. У Јапану, школарци су задужени за свакодневно чишћење својих учионица и дворишта, чиме развијају осећај личне одговорности према простору у ком живе. Немачка већ деценијама има програм „зелена школа“, у оквиру кога ученици од основног образовања раде на мини-пројектима – од сакупљања отпада за рециклажу до енергетске ефикасности школских зграда. Заједничка црта ових примера је једноставна: еколошке лекције се најбоље уче кроз практичан рад, а не кроз суву теорију.
Примери из Азије
У Јужној Кореји школе имају обавезне „еколошке дане“ када ученици учествују у чишћењу река и паркова, али и у праћењу квалитета ваздуха и воде. У Индији постоје програми где ђаци у оквиру наставе посвећују један део недеље садњи дрвећа и одржавању школских башти. Кина је у последњој деценији увела систематско еколошко образовање – у основним школама деца се уче принципима циркуларне економије, док средњошколци реализују мини-пројекте рециклаже у својим заједницама. Овакви примери показују да еколошка писменост није привилегија богатих земаља, већ глобална потреба и одговорност.
Еколошка култура у свакодневном животу
Један од највећих еколошких проблема у Србији јесу несантирне депоније. Уместо уређених и контролисаних система за управљање отпадом, многи градови и општине и даље бацају смеће на поља и обале река. Такве депоније загађују земљиште, воду и ваздух, а често се на њима пале гомиле пластике и другог отпада, што директно угрожава здравље људи.
Корен овог проблема лежи и у недостатку еколошке свести. Велики број грађана не сортира отпад, не размишља где завршавају њихове кесе и флаше, а рециклажа је још увек недовољно развијена. Без промена у начину размишљања, неће бити ни трајних решења. Еколошка писменост значи да разумемо како наши поступци утичу на природу. Када знамо да свака флаша бачена у реку може завршити у нечијем оброку као микропластика, онда почињемо да се понашамо одговорније. Србији је потребна еколошка култура у свакодневном животу – од школских клупа, преко кућних дворишта, до локалних самоуправа.