*Однос према отпаду је брига о природи, животном простору, јавном здрављу и будућим генерацијама. *Управљање комуналним отпадом у свакој локалној средини представља изазов за одрживи развој. *Осим комуналних предузећа која се старају о чистоћи и хигијени, пресудну улогу у томе какво ће нам бити животно окружење има сваки појединац.
На свету око две милијарде људи још увек нема приступ услугама прикупљања отпада, док три милијарде људи уопште нема начин да одложи отпад на контролисане депоније.
Због све веће урбанизације, демографског раста и економије која је усмерена ка потрошачима и повећању животног стандарда, количине отпада на планети константно расту.
Неке процене најављују да ће се две милијарде тона регистрованог отпада од пре десет година на Земљи до 2050. године дуплирати.
Управљање отпадом подразумева сакупљање, транспорт обраду и одлагање отпада у складу са прописаним мерама за поступање. Спроводи се у циљу смањења негативног утицаја отпада на здравље људи и животну средину. Одрживи развој је тешко замислити, ако отпад није сортиран и правилно одложен.
Земље ЕУ све више се посвећују строгом поштовању стандарда и циркуларној економији што је у процесу приступања, обавеза и земаља кандидата. Циљеви ЕУ којима би Србија требало да тежи јесу да се до 2035. године рециклира 65 одсто комуналног отпада, као и да се до 2035. године мање од 10 одсто комуналног отпада одлаже на депоније.
СТАТИСТИКАИ ПРИМЕРИ ЛОШЕ И ДОБРЕ ПРАКСЕ
Према подацима Агенције за заштиту животне средине, у Србији се годишње произведе око три милиона тона комуналног отпада, од чега се рециклира око 5 одсто, док остатак углавном завршава на на депонијама или у рекама, на другим сличним“ згодним“ местима, са којих нам се враћа као „ бумеранг загађења“.
Већина депонија у Србији не задовољава техничке стандарде предвиђене Стратегијом о управљању отпадом и врло је мало оних које се могу укључити у санитарне.Због тога је Министарство заштите животне средине одлучно да заједно са градовима ужурбано решава ова питања и настоји да постојеће несанитарне депоније затвори, што је случај и са смедеревском.
Просечна годишња количина комуналног отпада по становнику у Србији износи око 472 килограма и тренд његовог раста се из године у годину повећава.
Иако у многим градовима Србије постоје контејнери за раздвајање отпада, приметно је да је њихова употреба недовољна, што указује на недостатак еколошке свести становништва и изостанак воље да елиминишемо лоше навике.
На неким локацијама у Смедереву већ дуже време постављени су мрежасти контејнери са левком за прикупљање пластичне амбалаже. Тик уз њих су и обични контејнери из којих и даље„вире“ флаше, што говори да појединци још увек не одвајају кућни отпад и да им је лакше да га износе помешано.
Много тога, ипак, могло је завршити у рециклажи,чиме би се смањила и количина отпада на депонији у Годоминском пољу.
У Смедереву је раније било покушајада на неколико фреквентних места, у ужем језгру града, функционишу и контејнери за текстил који је још употребљив, али се тај „ експеримент“, нажалост, због лошег понашања појединаца завршио неславно.
Постоје и другачије слике бриге о отпаду.У неким продавницама познатих произвођача текстилне робе, већ одавно на етикетама виђамо декларације на којима је видљиво истакнуто да је гаредероба произведена од рециклираног материјала,што говори да је у развијеним земљама приступ према отпаду одговорнији и економичнији као и да одвајање отпада почиње у кући.
Неке од држава имају законом регулисано обавезно разврставање, па се непоштовање правила кажњава.У већини земаља Европске уније уведен је систем „ произвођач плаћа“ (extended producer responsibility) за амбалажу коју пласирају на тржиште и то се већ показало ефикасним. Тај систем подразумева да компаније финансирају рециклажу производа које стављају у промет, како би се мотивисали да смање количину амбалаже и користе погодније материјале.
„ НЕВИДЉИВИ“ РАДНИЦИ СУ СВАКОДНЕВНО НА ТЕРЕНУ, А ШТА РАДИМО МИ?
У свакодневном животу ретко се питамо где завршавају велике количине отпада који и по неколико пута дневно из својих станова и кућа износимо до контејнера( или га бацамо тамо где му није место).
Папир, пластика, комади намештаја, грађевински шут и остало, чести су призори које виђамо готово свакодневно на улицама, у парковима, дуж путева и на запуштеним локацијама.
Та ружна слика говори о нашем односу према природи и изостанку бриге о заједничком интересу и новим генерацијама.
Већина грађана сматра да је одношење смећа искључиво надлежност комуналног предузећа које брине о хигијени, јер су њихови радници и камиони плаћени да свакодневно празне контејнере, одржавају чистоћу и организују депонију.
Еколози се слажу да је тумачење проблема на овај начин погрешно и да је потребно да грађани и друге институције сагледају своју улогу у томе.
Подсећају да је у овој проблематици кључан сваки појединац и да иницијативе и активности које долазе од различитих организација, такође могу допринети да нам градови и села буду чистији, лепши и уређенији.
НЕКОНТРОЛИСАНИ ОТПАД ЈЕ ПРИЧА О ИЗОСТАНКУ ЕКОЛОШКОГ ОБРАЗОВАЊА
Отпад у јавном простору није прича о њему, већ о нама, нашој култури, нашем ставу према природи, заједници у којој живимо и поштовању према осталим људима.
„Грешке неодговорних људи у Смедереву углавном исправљају радници комуналног предузећа „Зеленило и гробља“. То виђамо свакодневно. Они обављају одговоран посао, често раде у отежаним околностима : по сунцу, киши, снегу, ветру, ноћу и у прљавштини. Не ценимо их довољно.
Њихов допринос у заштити јавног здравља и животне средине је огроман, али нажалост, тај посао је потцењен “, истиче суграђанка Ј.К.
„Замислите како би Смедерево изгледало да радници ЈКП „ Зеленило и гробља „ нису свакодневно на терену. Била би то страшна слика коју би сви одмах приметили и критиковали.
Колико је труда, времена и новца потребно да се издвоји да би нам паркови, улице и све јавне површине биле чисте, сазнајемо приликом усвајања годишњих буџета града, када се подносе извештаји о трошковима редовног одржавања комуналне хигијене у граду или додатним издвајањима за чишћење дивљих депонија.
Није довољно бригу о заједничком интересу препустити само комуналном предузећу, већ је потребно да се у процес активног деловања укључимо појединачно и колективно“, сматра пензионер М.Р.
„Одговоран грађанин није само онај који редовно измирује месечне рачуне за услугу одношења смећа, већ онај који својим личним примером подстакне и друге да се брижно односе према комуналном отпаду.
Питање комуналног отпада није само техничко, већ је друштвено и образовно, а представља и нашу културу.
Све док одлагање отпада не доживимо као сопствену одговорност, комунална предузећа ће сваког дана бити усамљена у том послу, мишљења је Б. Р један од учесника наше анкете на тему односа појединца према овој проблематици.
Дведесетпетогодишња суграђанка И.Н. сматра да је потребно санкционисање свих који се неодговорно понашају, што може послужити као пример осталима, јер у многим земљама такав начин се показао ефикасним.
„ Смедерево је леп град, али нажалост често затрпан смећем. Тек што радници комуналног предузећа почисте, смеће се поново појављује на местима где не би требало да буде. Нисмо свесни ризика и опасности, јер често у близини контејнера виђамо и животиње које траже остатке хране, каже једна од станарки у улици Данила Киша.
ШТА НАС ЧЕКА У НАСТАВКУ?
У Смедереву је у току санација депоније у Годоминском пољу и у плану је њено потпуно затварање.
Локална самоуправа у Смедереву тако је заједно са Министарством заштите животне средине показала одлучност да реши вишедеценијски проблем. Начињени су први кораци за постизање циља – здравији, чистији и лепши град.
Хоће ли те кораке следити и његови становници и како ћемо се у будућности борити са новим количинама отпада зависи искључиво од нашег понашања, од мотивације и конкретних акција. Кључну улогу игра сваки појединац!