Дивље депоније представљају један од од највећих еколошких и естетских проблема у Србији, са којима се суочава и град Смедерево. Њихов живот започиње са малом количином смећа, а завршава у тонама које мере неодговорно понашање људи. Због опасних и веома штетних материја које завршавају у земљишту, ваздуху и води, дивље депоније имају и негативан утицај на здравље човека и биодиверзитет.
Представљају и опасност од избијања пожара, што додатно угрожава већ загађену животну средину где су настале.
ИЗВЕШТАЈ КОЈИ ОПОМИЊЕ
Према подацима Агенције за заштиту животне средине, у Републици Србији је у мају 2024. године регисторвано чак 2526 дивљих депонија.
Поражавајућа је чињеница да у 2023. години чак 1617 дивљих депонија у земљи није уопште чишћено, иако су локалне самоуправе биле у обавези да се о њима побрину.
Извештај Агенције говори и то да је у 2023. години 848 дивљих депонија чишћено 1713 пута. Упркос напорима надлежних служби, на чак 803 очишћене депоније настављено је нелегално одлагање отпада, што указује на веома низак ниво еколошке свести грађана.
Од укупног броја градова и општина, шест јединица локалне самоуправе су послале изјаву да на својој територији немају ниједну дивљу депонију ( Црна Трава, Тутин, Бајина Башта,Сремски Карловци, Чајетина, Бачки Петровац).
У седам јединица локалне самоуправе пријављена је по једна дивља депонија( Ада, Александровац, Мерошина, Опово, Србобран, Тител и Нови Пазар), а шест јединица локалне самоуправе нису доставиле никакве податке о дивљим депонијама на својим територијама (Параћин, Голубац, Мионица, Мајданпек, Коцељева и Пирот).
Бројни незванични подаци указују да је стваран број дивљих депонија ипак много већи, док неки теоретичари нагађају да је њихов реални број чак четири до пет пута већи од онога који надлежни наводе.
ГДЕ НАСТАЈУ ДИВЉЕ ДЕПОНИЈЕ И КОЛИКО НАС КОШТАЈУ?
Дивље депоније се најчешће појављују у сеоским срединама које нису обухваћене редовним прикупљањем комуналног отпада, поред саобраћајница, на рубним деловима града или насеља и у близини индустријских зона.
Нису заобишле ни шуме и реке, што је још алармантније, јер шуме могу бити уништене од загађења и од пожара, док реке носе гомиле отпада који уништава водени свет.
Да је чишћење дивљих депонија скупо, говори и податак да је Министарство заштите животне средине почетком маја ове године одобрило 120 милиона динара за суфинансирање реализације пројеката превенције нелегалног одлагања отпада и уклањања дивљих депонија на територији 38 локалних самоуправа, међу којима је и град Смедерево.
Средства од 1,3 милиона динара које је обезбедило ресорно министарство и 1,9 милиона које је определио град, искоришћена су за уклањање дивље депоније у Водњу.
ЗАШТО СЕ ПРОБЛЕМ СТАЛНО ВРАЋА?
Није редак случај да се за свега неколико недеља, након уклањања дивљих депонија на истим локацијама појаве нове количине отпада, па овакве слике наводе на закључак да је реч о Сизифовом послу коме се не види крај.
Главни разлози због кога дивље депоније и даље опстају налазе се у комбинацији неадекватног система управљања отпадом и недовољно развијеној еколошкој свести грађана, објашњавају стручњаци.
Град Смедерево никада није имао санитарну депонију, већ само градско сметлиште – простор у Годоминском пољу који је више од 40 година затрпаван смећем, без селекције, рециклаже…
Недостатак адекватног и довољног броја легалних пунктова за одлагање отпада, посебно специфичних врста смећа као што су стари намештај, електронски и грађевински отпад , наводио је људе на погрешене одлуке да се свега непотребног „решавају“ на најближој непрописној локацији.
Дивље депоније су и показатељ да је изостајало и ефикасно кажњавање оних који се не придржавају прописа у одлагању отпада као и да инспекцијске службе често немају довољно капацитета за адекватну контролу и санкционисање.
Неки од градова у Србији прибегли су видео надзору на таквим критичним тачкама, али се и то показало као недовољно ефикасно решење, јер су нове локације за дивље депоније померене на оближња места, ван домета постављених камера.
Све наведено наводи на закључак да еколошка писменост и осећај одговорности међу грађанима још увек нису на задовољавајућем нивоу и да ће се већи помаци видети тек након континуиране едукације и кампања које подстичу промену.
КЉУЧ УСПЕХА ЈЕ У СИСТЕМСКОМ ПРИСТУПУ
Недавним отпочињањем послова на санацији постојеће депоније, Смедерево се ухватило у коштац са многобројним изазовима, међу којима је и елиминисање дивљих депонија.
План је да се увођењем рециклажних дворишта, компостирањем и селекцијом, грађанима убудуће омогући правилно одлагање отпада, што значи и смањење његових количина.
Посебан фокус биће на прихвату грађевинског, електронског и кабастог отпада који је већим делом до сада завршавао на дивљим депонијама.
Јачи инспекцијски надзор и ефикасно кажњавање прекршиоца увешће више реда у област екологије, али тежиште свих активности биће на кампањама за подизање еколошке свести код деце, младих, радно активног и старијег становништва.
Важну улогу у промени досадашњих лоших навика имаће школе и организације које се баве екологијом, као и медији.
Подсетимо неке раније, успешне организоване волонтерске акције у Смедереву и другим градовима Србије показале су да и локално становништво може бити савезник у борби против дивљих депонија.
ЗАЈЕДНИШТВО ЕЛИМИНИШЕ СИЗИФОВ ПОСАО
Уколико се локалне власти, комуналне службе и грађани удруже, чишћење дивљих депонија не мора да буде Сизифов посао.
Систем који комбинује едукацију, доступност услуга, контролу и санкционисање може бити плодоносан.
Потребно је само разумети да је проблем са отпадом вишеслојан и да не може бити решен преко ноћи.
Трајна промена подразумева и улагање у инфраструктуру. Министарство заштите животне средине и локалне самоуправе ће морати да обезбеде средства за набавку и постављање посуда и контејнера различитих врста за прописно одлагање отпада како дивље депоније не би изнова настајале.
У опцији су и изградње малих рециклажних центара на местима некадашњих дивљих депонија, где ће грађани моћи да одложе свој отпад који ће накнадно бити сортиран и обрађен.
На свима је да се припреме за будућа времена која би уз одговорно понашање свих и стриктну примену правне регулативе могла значити боље стање животне средине и здравље људи, али и прилику да се похвалимо да живимо у чистијем, лепшем и уређенијем месту.