Српска православна црква 27. октобра обележава празник Преподобне мати Параскеве, у народу познате као Света Петка. Једна је од најпоштованијих светитељки у Србији, а њено име повезано је са бројним храмовима, породичним славама и народним обичајима. Мало је, међутим, познато да су њене мошти некада почивале и у Београду, пре него што су пренете у Румунију, где се налазе и данас.
Света Петка рођена је крајем 10. или почетком 11. века у Епивату, месту у близини Цариграда, на подручју тадашње Византије. Потицала је из имућне хришћанске породице, а њен брат Јевтимије касније је постао епископ.
Према црквеном предању, после смрти родитеља поделила је имовину сиромашнима, замонашила се и отишла у Цариград, одакле је наставила пут ка Светој земљи. Део живота провела је у Јорданској пустињи, посвећена молитви и аскетском животу.
Пред крај живота вратила се у родни Епиват, где се упокојила у 11. веку. После њене смрти, њене мошти постале су предмет посебног поштовања међу верницима, а током наредних векова више пута су преношене из једног града у други.
Име Параскева потиче од грчке речи за петак, док је назив Петка одомаћен у српском и другим јужнословенским језицима.
Историја моштију Свете Петке повезана је са неколико важних средњовековних центара. После боравка у Цариграду, пренете су у бугарско Трново, а крајем 14. века, захваљујући залагању кнегиње Милице и монахиње Јефимије, стигле су у Србију.
Овај пренос повезује се са настојањима српске владарске породице да мошти добије уз дозволу османског султана Бајазита I. У литератури се наводе различите године, међу њима 1396. и 1398, а није са сигурношћу утврђено ни место на којем су мошти најпре биле положене.
Њихов каснији боравак повезује се са Београдом, Калемегданом и црквом Ружицом. Мошти су, према историјским и црквеним приказима, у Београду остале до османског освајања града 1521. године, када су пренете у Цариград.
Вековима дуг пут завршен је 1641. године, када је цариградски патријарх Партеније предао мошти молдавском кнезу Василију Лупулу. Он их је пренео у румунски град Јаши, где су положене у цркви Света три јерарха и где се налазе и данас.
Београд је, упркос томе што се мошти више не налазе у њему, остао једно од важних места поштовања Свете Петке. На Калемегдану се налази капела посвећена светитељки, позната и по извору који посећују верници из различитих крајева.
У српској традицији Света Петка посебно се поштује као заштитница жена, мајки и породице. Празник се у многим домовима обележава као крсна слава, док верници посећују храмове посвећене овој светитељки.