Од најмлађих који тек праве прве фолклорне кораке до младих извођача који иза себе имају године рада и наступа, Културно-уметничко друштво „Радинац” окупља љубитеље игре, песме и традиције. Са око 80 чланова распоређених у три секције, друштво из смедеревског села Радинац настоји да сачува културно наслеђе свог краја, али и да младима пружи простор за стваралаштво, дружење и лични развој.
Фолклорна традиција у Радинцу има дугу историју. Прво културно-уметничко друштво у селу почело је са радом 1962. године под називом КУД „Благоје Коцић”, а престало је да постоји 2000. године. Четрнаест година касније, на иницијативу мештана заинтересованих за очување фолклора, основан је КУД „Радинац”, чиме је обновљен организовани рад на неговању народних игара и песама.
Данас друштво има три секције – фолклорну, етно-певачку и балетску. Фолклорна секција окупља чланове различитих узраста, од деце предшколског и млађег школског узраста, преко ученика виших разреда основне школе, до припремног ансамбла који чине млади са више од пет година фолклорног искуства. Са најмлађима раде Миљана Стеванетић и Теодора Јанковић, средњу групу воде Елена Јанковић и Миљана Стеванетић, док је за припремни ансамбл задужен Лука Миловановић. Рад свих група прати и саветује Јасмина Лазић.
Етно-певачка секција окупља фолклораше који негују традиционално певање, а под вођством Миона Денкић наступају појединачно, у дуетима или као група, у зависности од програма и прилике. Посебно место у раду друштва има и балетска секција, која постоји две године и броји око 25 чланова. Према речима Ивана Миленковића, председника КУД-а „Радинац”, друштво је једино сеоско културно-уметничко друштво у Србији које има балетску секцију, а њени чланови већ су остварили запажене резултате на такмичењима широм земље.
Такмичења нису циљ сама по себи
Иако је друштво током година остварило значајне резултате, такмичарски успеси нису главни разлог због којег његови чланови играју и певају. Како истиче Иван Миленковић, учешће на такмичењима често захтева велика финансијска издвајања, док су дружење, развој извођачких способности и промоција Радинца, Смедерева и Србије међу најважнијим циљевима њиховог рада.
Ипак, признања која долазе од других фолклорних друштава и колега имају посебну вредност. КУД „Радинац” је четири године заредом проглашаван најбољим друштвом у Смедереву у конкуренцији дечјих ансамбала виших разреда основне школе. Ти резултати допринели су и томе да Радинац 2021. године буде проглашен за најбоље село у Смедереву, након чега је на републичком такмичењу „Село Србије” освојио треће место.
Друштво је током година наступало на бројним манифестацијама и смотрама широм земље. Од првих наступа на сеоским приредбама, манифестацијама у околини и хуманитарним концертима, стигли су и позиви за наступе на Златибору, у Руском дому и на Светосавским свечаностима у Смедереву. Ван граница Србије представљали су се на два фестивала у Охриду и једном у Бару.
Сваки наступ за њих представља прилику да унапреде извођење, стекну нова познанства и размене искуства са другим друштвима. Посебну важност имају гостовања у иностранству, јер, како наводи Миленковић, тада представљају не само себе и своје друштво већ и Радинац, Смедерево и своју земљу.
Колико искуство са наступа може да буде важније од самог престижа, показује и анегдота коју чланови и данас препричавају. Након једног значајног гостовања, због пропуста организатора остали су без оброка и освежења. Тада је једна чланица, у касним вечерњим сатима, поручила руководиоцу да убудуће прихватају наступе по селима, где барем неће остати гладни. Ситуација је постала интерна шала која их и данас подсећа да значај наступа не одређују само позорница и углед манифестације већ и однос према људима који на њој учествују.
Сличан приступ имали су и на Михољским сусретима села 2026. године, где се друштво пријавило у сениорској конкуренцији, иако је у том тренутку имало свега четири пунолетна играча. Та манифестација, на којој сеоска друштва међусобно вреднују рад и резултате током године, за њих је била прилика да се опробају у новој конкуренцији и стекну додатно искуство.
Очување традиције кроз игру, песму и знање
Основу репертоара КУД-а „Радинац” чине игре и песме смедеревског краја, које се допуњују кореографијама из других делова Србије. Избор зависи од узраста извођача, прилике за коју се припрема програм, броја чланова и финансијских могућности друштва. На постављању кореографија раде уметнички руководиоци, у договору са руководством, водећи рачуна о томе да се сваки програм прилагоди могућностима извођача и да буде што вернији изворном облику.
Знање се преноси са генерације на генерацију, а руководиоци се усавршавају на стручним семинарима. Додатну подршку пружају чланови који су похађали или завршили музичку школу, укључујући одсеке за етно-музику, као и сарадња са стручњацима, институцијама, организацијама и другим културно-уметничким друштвима.
Важан део фолклорне поставке је и народна ношња, која осликава подручје из којег одређена игра потиче. Међутим, набавка аутентичних костима представља финансијски изазов. Због тога друштво позајмљује ношњу када је то могуће или планира програм тако да се више кореографија изведе у истој ношњи.
Упркос ограниченим средствима и скромним условима за рад, чланови настоје да пронађу решења и наставе са активностима. Као највеће препреке издвајају финансије, услове у сали за пробе и саобраћајну инфраструктуру у селу, због које најмлађи чланови често не могу самостално да долазе на тренинге. Недостатак одговарајуће ношње додатно отежава припрему програма.
Планови за наредну годину зато ће у великој мери зависити од расположивих средстава, али друштво жели да настави са годишњим концертом, смотром фолклора, наступима на сеоским и градским манифестацијама, гостовањима у Србији и најмање једним путовањем у иностранство.
Више од игре: школа заједништва и одговорности
За КУД „Радинац” очување фолклора није само учење корака и кореографија. Друштво је место на којем се сусрећу различите генерације, стварају пријатељства и стичу искуства која остају за цео живот. Неки чланови дошли су из радозналости, други због браће и сестара или пријатеља, али се временом, кроз пробе, путовања и наступе, код многих развила свест да учествују у нечему што превазилази њихово лично интересовање.
Заједнички рад подразумева одговорност, поштовање договора, дисциплину и разумевање да се до резултата долази упорношћу. Ипак, усклађивање проба са школским и другим обавезама није увек једноставно. Посебан изазов настаје када чланови крену на факултет, због чега неки привремено прекидају фолклорни стаж док не заврше студије.
Миленковић сматра да млади имају интересовање за културно наслеђе, али да им је потребно омогућити одговарајуће услове и пружити мотивацију да то интересовање развијају. Зато се, поред очувања традиције, ради и на стварању нових кадрова који ће једног дана моћи да преузму одговорност за вођење друштва.
За њега је управо обнављање КУД-а у селу највећи успех. Посебну захвалност упућује родитељима прве генерације фолклораша, без чије подршке друштво не би опстало. Данашњи циљ је да се међу члановима изграде нови уметнички и организациони кадрови, како би будућност друштва зависила што мање од помоћи са стране, а што више од знања и искуства које се развија унутар самог колектива.
Прича КУД-а „Радинац” тако показује да вредност једног културно-уметничког друштва не може да се мери само бројем награда. Она се огледа и у очуваним песмама и играма, у деци која одрастају уз традицију, у генерацијама које остају повезане и у спремности да се културно наслеђе преноси даље – са колена на колено.