Православни верници 21. септембра прослављају један од највећих и најсвечанијих празника у години – Малу Госпојину, дан када се молитвено обележава рођење Пресвете Богородице. Овај датум у црквеном календару је означен црвеним словом, што значи да спада у ред најважнијих празника које Црква посебно издваја.
Према предању, Богородица је рођена од праведних и побожних родитеља, Јоакима и Ане, који су дуго живели без деце. Њено рођење сматра се Божијим благословом и најавом доласка Спаситеља. Управо зато овај празник у православној традицији има дубоко духовно значење – доноси радост, наду и позив на јачање вере.
Обичаји и веровања
На Малу Госпојину не ради се тежак физички посао, јер је у питању црвено слово. Народ од давнина верује да би рад на овај дан могао донети несрећу у кући или на њиви. Уместо тога, верници одлазе у храмове, пале свеће и моле се Пресветој Богородици за здравље, мир у дому и заштиту деце.
Многе породице широм Србије управо на овај дан славе своју крсну славу, а у појединим местима празник је повезан и са великим сеоским саборима и вашарима.
Са празником су везана и народна веровања: какав је дан на Малу Госпојину, таква ће бити и цела јесен. Ако је сунчано и ведро, очекује се плодна и блага јесен, док облаци и киша наговештавају хладнију зиму.
Празник радости
Мала Госпојина се у народу доживљава као дан радости и саборности. Окупљају се породице, пријатељи и комшије, а заједнички обед и молитва уносе мир у домове. Црква позива вернике да овај дан проведу у молитви и духовној радости, подсећајући да рођење Богородице представља почетак остварења Божијег обећања о спасењу.