Смедерево, престони град деспота Ђурђа Бранковића, сваке године посебно обележава један празнични дан – Светли понедељак, први понедељак после Васкрса. Тај дан није само верски празник у православном календару, већ и званична градска слава Смедерева, утемељена у духовности, историји и заједништву грађана. Од 2002. Одлуком градске скупштине, а на предлог Комисије за утврђивање значајних датума, град Смедерево поново обележава своју градску славу.
Али зашто баш Светли понедељак?
Светли понедељак је први дан после Васкрса, и припада такозваној Светлој седмици, недељи која следи након најрадоснијег хришћанског празника. Према православном учењу, Васкрсење Христово је победа живота над смрћу, и Светла седмица представља период радости, отворених храмова и честитки међу људима. Црквене службе се тога дана обављају уз отворене Царске двери, као симбол отвореног неба и доступности Божје благодати. У Српској православној цркви, овај дан је посебно значајан заједницама које Светли понедељак узимају као своју сеоску или градску славу, што је случај и са Смедеревом.
Историјски гледано, није сасвим јасно када је Смедерево први пут почело да слави Светли понедељак као своју славу, али постоје чврсти основи који упућују на средњовековну традицију.
Према појединим историјским изворима, град Смедерево је као последња престоница српске средњовековне државе под деспотом Ђурђем Бранковићем имао снажан култ Христовог Васкрсења. Васкрс је у то време био празник државне и духовне обнове, и симбол победе упркос страдањима. Управо је та идеја — васкрсење, светлост, обнова — постала темељ славе града. Такође, у народу је постојало уверење да град који “васкрсава” изнова, као што је Смедерево чинило више пута кроз историју — после ратова, страдања и разарања — треба да има славу која симболише нови почетак.
Светли понедељак у Смедереву се не обележава као класична крсна слава већ као градска духовна слава, што значи да је фокус на заједничком окупљању, молитви и друштвеним садржајима. Централни део прославе чини свечана литургија у Саборној цркви Светог Георгија, а потом и литија кроз центар града, у којој учествују свештенство, представници града, ученици, културно-уметничка друштва и бројни грађани. Појци певају васкршње тропаре, звонари звоне сва звона на храму, а учесници литије носе иконе и барјаке.