Велики петак, најтужнији дан у хришћанском календару, обележава се данас широм православног света, као успомена на страдање и распеће Исуса Христа. Овај дан прати дубока тишина, молитва и размишљање, док верници обнављају сећање на Христову жртву која је означила почетак спасења за све људе.
У храмовима широм земље, одржавају се вечерње службе са изношењем плаштанице – платна које симболично представља Христово тело положено у гроб. Верници у тишини прилазе да целивају плаштаницу, обавијајући је молитвама, сузама и надом у васкрсење.
На овај дан не звоне црквена звона, већ се уместо њих користе дрвени звонци – клепала, као знак жалости. По традицији, верници строго посте, многи без уља и воде, док се припремају за светлост Васкршњег јутра.
На Велики петак се не пева, не весели, не ради ништа „тешко“ у кући, а посебно се избегава обављање ручних радова. У неким крајевима Србије, управо на овај дан почиње фарбање првог васкршњег јајета – најчешће црвене боје, као симбол Христове проливене крви.