Православни верници 27. септембра обележавају Крстовдан, празник посвећен Часном Крсту Господњем, симболу победе вере и живота. Овај дан у црквеном календару носи посебну тежину – означен је црвеним словом, а у народу је праћен строгим обичајима и веровањима.
Према предању, управо на Крстовдан у IV веку у Јерусалиму је пронађен крст на коме је распет Господ Исус Христос. Од тада је овај датум остао као трајни спомен на највећу хришћанску жртву и победу над смрћу.
Дан када се пости „на води“
Крстовдан је један од ретких празника у години када се прописује строг пост, и то на води. Многи верници тај дан проведу без хране све до заласка сунца, а тек тада узимају скромни оброк, као вид жртве и духовног очишћења.
У селима и варошима Србије празник је праћен бројним обичајима. Домаћини су веровали да се на Крстовдан „гледа у небо“ – какво буде време тог дана, таква ће бити и цела јесен и зима. Ако је сунчано и ведро, очекује се дуга и топла јесен, док облачно и кишовито време најављује хладнију зиму.
Празник саборности и вере
На Крстовдан се у многим крајевима одржавају сеоски сабори, литургије и литије. Народ се окупља око цркве, пале се свеће, а Часни Крст се износи пред вернике као знак благослова.
Иако је пост строг, празник је у народу доживљаван као радостан – јер се кроз Крст слави победа живота над смрћу. Верници у молитви траже снагу да издрже искушења и да се, попут крста, уздигну изнад свакодневних брига.