Православни верници данас, 28. августа, обележавају Велику Госпојину, празник Успења Пресвете Богородице, један од најпоштованијих у српском народу.
У народном предању Госпојина је вековима била више од црквеног дана – сматрана је временом када се породица окупља, завети обнављају, а заједница сабира. У многим крајевима Србије овај дан се празнује као слава, док су вашари и сабори који се одржавају управо на Госпојину постали трајни део народног живота.
Посебно место празник имао је међу женама. Девојке су тог дана одлазиле у храмове са вером да ће им се молитве за срећан брак и породицу услишити, док су мајке благосиљале децу. У пољопривредним срединама није се радило у пољу – празник је био дан одмора, али и духовног прибежишта пред јесен и велике радове.
За оне који славе, Велика Госпојина је породични празник у којем се, поред трпезе, највише истиче молитва и заједничка радост. Тако Госпојина остаје трајна спона између духовности и народне традиције, празник који чува и веру и обичај.