Српски народ од давнина 19. августа обележава Преображење Господње, један од дванаест великих празника у православљу. По јеванђељу, тога дана се Христос преобразио на гори Тавор пред својим ученицима, показујући им славу божанске светлости. Али празник није остао само у домену цркве — у народној традицији носи и ширу поруку: потребу да човек промени себе, да пређе из старог у ново, из слабости у снагу.
Српска православна црква и данас подсећа да Преображење није тек датум у календару. Свештеници говоре о духовном преокрету који је свакоме доступан: да човек прекине са рђавим навикама, окрене се добру и живи у складу са Христовом светлошћу. На богослужењима се тог дана приносе гроздови и плодови, који се освећују и деле народу као симбол прве жетве и благодарности Богу.
У народу се, међутим, дубоко укоренила вера да се баш од Преображења „мења и време и човек“. Каже се да ноћи постају свежије, да почиње прелаз из лета у јесен. Стари људи су говорили: „Ко се на Преображење не преобрази, тај се неће поправити.“ Управо у томе је снажна животна порука празника — да је увек могуће почети испочетка.