У Смедереву је данас, уз достојанствену тишину и симболичне звуке локомотиве и звона, обележена 84. годишњица једне од највећих трагедија у историји Србије – Петојунске експлозије, догађаја који се с правом памти као „српска Хирошима“.
На данашњи дан 1941. године, у 14 часова и 14 минута, унутар зидина Смедеревске тврђаве одјекнула је страховита експлозија – муниција коју је немачки окупатор легеровао у самој сржи града, у тренутку је збрисала животе стотина невиних људи. Град је тог поподнева претворен у крхотине, прашину и тишину.
Страдали су путници у возу који се затекао на станици, трговци и сељани на пазарном дану, гимназијалци који су дошли по своје дипломе, глумци Српског народног позоришта из Новог Сада. Живот је у трену нестао из срца града.
У 14:14, тачно 84 године касније, огласио се писак локомотиве са смедеревске железничке станице. У истом тренутку, зазвонила су звона са Храма Светог Ђорђа. Смедерево се поклонило сенима својих мртвих.
Централна комеморација одржана је код Споменика 5. јун. Венце су положили градоначелница Смедерева Јасмина Војиновић, начелник Градске управе Горан Милентијевић, начелник Подунавског управног округа Родољуб Станимировић, представници Полицијске управе, Градског одбора СУБНОР-а, СПС-а, као и бројна удружења, потомци ратника и ученици смедеревске Гимназије.
– Пети јун је најтрагичнији датум у историји нашег града. То је дан када су многе породице изгубиле све, када је Смедерево остало без свог лица, а тврђава Ђурђа Бранковића претворена у симбол страдања. Последице тог дана видљиве су и данас, не само на зидинама већ и у колективном памћењу свих нас – рекла је градоначелница Војиновић.
Уметнички програм извели су ученици Гимназије и Музичке школе „Коста Манојловић“, док је на Старом гробљу одржан парастос жртвама. Венци су положени и на спомен-костурницу, где је сахрањен део оних који нису имали ни имена, ни породице да их оплакују.
Петојунска трагедија остаје не само историјска рана већ и опомена – шта значи кад зло дође у срце града, кад човек постане број, а зидови прашина. Смедерево, годинама касније, стоји усправно – али никада није заборавило.