НАПРЕДУЈУ ПРОЈЕКТИ ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ СРБИЈА – РУМУНИЈА:

У току две године, тачније до маја 2019. године, кроз пројекат ће се реализовати преко 1.800 бесплатних медицинских прегледа и преко 825 лапароскопских хируршких интервенција за пацијенте у пограничном региону Румунија – Србија.

Државни секретар Министарства здравља Владимир Ђукић обишао је радове на опремању хируршког блока Опште болнице “Свети Лука”, који се реализују кроз пројекат „Побољшање услуга абдоминалних операција у пограничном региону“, у оквиру програма прекограничне сарадње “ИНТЕРРЕГ ИПА”.
У овај пројекат укључена су три региона из Румуније и шест из Србије. Ми смо добили лапаро-стуб са 3Д технологијом, за њега није неопходна обука, јер наши лекари већ раде лапароскопске операције, само ће им сада бити лакше. Вредност комплетне опреме у операционој сали је око 300.000 евра, рекао је директор Опште болнице “Свети Лука” др Ненад Ђорђевић.
Државни секретар је нагласио да је у области хирургије, која иначе представља највећи проблем пацијентима, начињен велики корак и да је циљ Министарства здравља да сви грађани имају квалитетан пакет здравствених услуга. Стратешки циљ је и да се образовање здравстевних радника обавља равномерно на територији Србије, да се поштује „златни сат“ у случајевима кардиоваскуларних обољења, инфаркта и шлога, да хитна помоћ и ургентне службе и у Београду и у Смедереву и у свим осталим градовима буду на истом нивоу, а да лапароскопска хирургија не буде лет на месец, већ свакодневица хирургије наших колега у Смедереву, рекао је Ђукић.
Општа болница “Свети Лука” је почетком маја прошле године почела да спроводи пројекат “Побољшања услуга абдоминалних операција у пограничном региону”. Пројекат се спроводи у оквиру програма прекограничне сарадње Србије и Румуније, а реализује се у сарадњи са Универзитетом медицине и фармације “Виктор Бабес” из Темишвара. Вредност пројекта је 1.149.246,17 евра, а донација Европске Уније износи 976.859,25 евра.
Поред промоције лапароскопије, као значајно боље методе за пацијенте у односу на традиционалне хируршке процедуре, пројектом је дефинисана и набавка дела најмодерније опреме за лапароскопску хирургију. Идеја је да смедеревска Болницa добије модерно опрељену операциону салу, која ће, поред хируршког стола и неопходне пратеће опреме, имати и најновију лапароскопску 3Д технологију.
Румунија је водећа земља у Европи у искуствима са 3Д лапароскопијом, а лапароскопска опрема која подржава 3Д лапароскопију је у екпанзији у Европи. Њоме се операције безбедније изводе, јер тим који оперише добија тродимезионалну слику, што значајно олакшава спровођење хируршких интервенција, каже др Ђорђевић и додаје да је у питању пројекат промоције лапароскопске хирургије као златног стандарда у лечењу различитих абдоминалних стања.
Лекари и у другим болницама у региону такође ће добити бесплатну обуку у најсавременијим техникама лапароскопске хирургије, што ће створити додатне предуслове да се пацијенти оперишу примено врхунских светских метода. Активности обуке медицинског особља биће организоване на Универзитету медицине и фармације “Виктор Бабес” у Темишвару.
Медицинске дијагностике радиће се у “Спиталулуи Цлиниц Јудетеан де Ургента” у Темишвару и у Општој болници “Свети Лука”, најсавременијом медицинском опремом и обученим особљем у складу са највишим стандардима. Уз осавремењивање опреме, паралелно ће се спроводити кампања подизања свесности о учесталости, узроцима и последицама абдоминалних обољења, а оно што је врло значајно је чињеница да ће се упоредо радити и на смерницама за пацијенте.
У току две године, тачније до маја 2019. године, кроз пројекат ће се реализовати преко 1.800 бесплатних медицинских прегледа и преко 825 лапароскопских хируршких интервенција за пацијенте у пограничном региону Румунија – Србија. У смедеревској болници су већ урађени неки од хируршких захвата који припадају групи лапароскопских интервенција. Лапароскопија жучне кесице ради се готово рутински, обављају се лапароскопске операције дебелог црева, као и лапароскопске експлоративне операције. Надамо се да ћемо у току пројекта, који траје две године, овладати и техникама лапароскопских операција кила и слепог црева, наглашава др Ђорђевић.
Он наглашава да ће посебно бити значајна лапароскопска дијагностика коју до сада нису користили у болници и појашњава да је то изузетно важно код оних интервенција где хирургу није јасно о чему је тачно реч. Први корак јелапароскопска дијагностика, а нова технологија ће несумњиво омогућити лакши рад смедеревским хирурзима, од чега ће велику корист имати и пацијенти.