Пише: Жаклина Младеновић, саветодавац ПССС Смедерево
MONILIA LAXA – ПРОУЗРОКОВАЧ СУШЕЊА ЦВЕТОВА И ГРАНЧИЦА КОШТИЧАВОГ ВОЋА:
Monilia laxa је гљивична болест која се на свим врстама коштићавог воћа. Jавља у два различита облика, као сушење младице са цветовима – Monilia (Monilinia) laxa или као трулеж плодова – Monilia (Monilinia) fructigena.
Код јабучастих врста воћака (јабука, крушка, дуња) монилија долази првенствено само као узрочник трулежи плода, а врло ретко и изузетно и као сушење младица у цветању. На дуњи се јавља и за ту врсту специфична – Monilia linhartiana. Monilia laxa напада претежно коштичаве воћне врсте: трешњу, вишњу, шљиву, брескву, кајсију. Најчешћа је на вишњи, кајсији и шљиви. Monilia fructigena напада јабучасте врсте воћа (јабуку и крушку), али исто тако и наведене коштичаве врсте. Код коштичавог воћа сушење младара са цветовима је много важније.
Симптоми:
Сушење младица манифестује се у цветању и одмах иза цветања. Младар процвета, али тада већи или мањи број цветова почиње нагло да жути, суши се и пропада. Многи људи не знајући за узрок своде то на хладноћу или мраз. Међутим, ако се ради о мразу, онда се суше сви цветови једне воћке, а у овом случају се суше само цветови на појединим младарима.
Број тако осушених младара са цветовима може на стаблу бити велики, па читава воћка има жалостан изглед јер је захваћена у пуном цветању. Рода, наравно нема.
Гљива презимљује у зараженим сувим гранама на којима у пролеће настају лежишта конидија и у такозваним мумијама. Осим гранчица и мумија на стаблу могући је развој и из остављеног и трулог воћа испод стабала у пролеће. Настају апотеције који дају аскусе, а они ослобађају аскоспоре и конидије врше примарну заразу. Конидије из заражених гранчица и мумија настају много чешће него аскоспоре. Те конидије инфицирају младар преко цветних органа. Изузетно до инфекције може доћи и раније док је цвет још затворен, а и касније када се плодови заметну. За то морају владати посебни услови и они су реткост док је инфекција кроз цвет најчешћа. Конидије гљиве продиру клицином цеви у унутрашњост цвета путем цветне ложе, латица или прашника. Мицелија гљиве наставља растом и улази у цвет па после у младар. Притом излучује токсине који узоркују нагло сушење младара. И то већ у завршетку цветања.
Ако се цветање одужи, или ако се догоди да се део цветова на стаблу накнадно отвори, могућа је и секундарна инфекција из осушених цветова на нове тек процвале, али само путем конидија. На одумрлим цветовима и младарима се кад је влажно време обилно развију јастучићи конидија сиве боје док су код Monilia fructigena више жућкасти. Конидије се стварају у великом броју па је тако и могућа јака зараза младара у цветању и касније, одраслих плодова.
Најкритичније је управо раздобље цветања и кишовито и прохладно време с великом количином влаге у то доба. Када воћка прође фазу цветања и плодови мало нарасту, нема више могућности продора гљиве у младар. Тек касније када су плодови већ велики долази опет до инфекције, али је последица само трулеж плода. Од такве инфекције настају мумије.
Ако су суви и повољни услови у време цветања не долази до заразе и те године нема сушења младара. Но, у случају узастопног понављања кишовитог времена више година у време цветања, страдају младари, јавља се смолоточина и воћка полагано слаби и суши се. То се најчешће догађа код марелице и вишње, а далеко слабије је изражено код трешње и шљиве. Заштита је најважнија за кајсије и вишње код којих неке сорте јако страдају од те болести. Већина сорти је осетљива, посебно у интензивним засадима. Први део заштите се односи искључиво на превентивне мере сузбијања, будући да болест није лако сузбити, посебно не у кишним условима и треба погодити праву подфенофазу цветања приликом третирања. Потребно је одстранити све суве и полусуве гранчице с коштичавих воћака. Чак и гране треба одстранити и до 20 цм испод сувог дела јер гљива иде доста дубоко у дрво. Коштичаве воћке се могу резати у вегетацији, тако да не би то требало остављати за пролећну резидбу, већ за летњу. Обавезно се морају скинути и спалити или закопати све мумије остале на дрвету. Испод воћака би било добро почистити терен од могућих остатака воћа.
Хемијско сузбијање
Хемијске мере сузбијања подразумевају прскање одговарајућих фунгицида:
1. Класично прскање бакарним пепаратима у фази бубрења пупољка као први облик заштите (Nordox, Cuper-blau, Champion), које је стандардно за све воћне врсте, али није довољно за монилију;
2. Третирање органским фунгицидима почетком цветања, када је петељка цвета дужине 1 цм (Dithane, Captan, Merpan, Polyram);
3. Најважније третирање, у пуној фази цветања, то јест пред прецветавање, новијим средствима (Teldor, Signum, Mythos, Chorus).