ЈОШ ЈЕДАН СУСРЕТ СРПСКИХ И РУМУНСКИХ ТИМОВА:
Деца су по природи активна, воле и спорт и воду, али им треба подршка одраслих који имају задатак да им те физичке активности омогуће на безбедан начин – сложили су се учесници пројекта „Водени спортови – здрава будућност за нашу децу“.
По трећи пут у нашем граду, састали су се тимови из Смедерева и Гилада (у округу Тимиш), партнери у пројекту „Водени спортови – здрава будућност за нашу децу“, који се реализује у програму прекограничне сарадње Румунија – Србија, који се спроводи у оквиру реализације Интеррег-ИПА Програма прекограничне сарадње Румунија Србија, финансираног од стране Европске уније.
Подсећамо, пројекат ће трајати до маја 2019. У Смедереву је циљ израда обимне пројектне документације са свим истраживачким радовима за пројектовање затвореног комплекса базена, а у Гиладу изградња базена на отвореном.
У првом делу сусрета разговарало се о постојећем стању и искуствима у Румунији и Србији: Молим вас да будете отворени у вези са свим проблемима са којима се суочавате, много ће нам значити ваше мишљење и сугестије јер ћемо се у другом делу састанка посветити вашим предлозима на наш евентуални утицај на побошање стања у образовању везано за спорт, наравно с акцентом на оно што је циљ пројекта, водени спортови и здрави стилови живота. Волела бих да колеге из Гилада и других, суседних комуна, заједно са учесницима из Смедерева у тој размени искустава буду слободни да међусобно поделе иксутва. Желимо да упознамо како се то ради код вас, пре свега јер је Румунија већ чланица Европске уније – казала је на почетку округлог стола Здравка Ковачевић Васић менаџер пројекта у Смедереву.
Делегацију из Румуније чили су тамошњи координатори пројекта, као и професори и наставници из више градова, док је смедеревски тим, осим просветних радника, махом професора физичке културе из неколико основних и свих средњих школа, такође окупио и представнике из јавног предузећа Спортски центар и установа „Сунце“ и „Наша радост“.
Аранка Ласло из румунског пројектног тима је на почетку још једном захвалила на гостопримству домаћина из Смедерева где се, како каже увек осећају добро и поручила да је пријатно изненађена заинтересованошћу коју су њени сународници показали великом жељом да се укључе у овај пројекат. Нисам ни замишљала да су толико знатижељни и да ће им бити толико значајна ова сарадња са српском страном. На жалост, решења која помињете, и која сте од нас очекивали, нисмо нашли ни ми. Напротив, код вас долазимо јер желимо да искуство које већ имате, јер имате оно што ми тек треба да добијемо, а то је отворени базен, употребимо и пренесемо другима. Зато су овде овога пута и представници из других градова нашег округа. Гилад је мали град, не можемо да покријемо површину као што је Смедерево, али на овај начин, професори и наставници из других места могу да пренесу проблеме и предлоге које ћете ви изнети и да у својим заједницама покушају да примене све то, да развију и што више афирмишу водене спортове, јер је пре свега о томе реч. Крајњи циљ нам је свима, као родитељима и наставницима исти, да наша деца добију шансу да се развијају на здрав начин – истакла је Ласло, напомињући да у Румунији готово да и нема промоције водених спортова док је с друге стране, инфраструктура за све остале врсте спорта одлично уређена.
Дошли смо да све што можете да нам кажете научимо од вас, имате довољно искуства које можете да поделите са нама, да нам дате неке конкретне циљеве које и ми можемо да применимо у Гиладу – додаје Гета Попуте, која је и раније била члан румунске делегације у Смедереву.
Колеге из Смедерева, партнерима из Румуније могу да пренесу ограничена искуства из простог разлога што ми имамо базен, али он ради само током лета:
Ми можемо да понудимо смернице око тога на шта треба посебно обратити пажњу у смислу организовања служби спасилаца, тима професора који води школу пливања, о чему смо већ разговарали, али на жалост, ми нисмо довољно компетентни да причамо о неком трајнијем развоју спортова на води јер се њима бавимо свега пар месеци годишње – подсећа Младен Савић, директор Спортског центра под чијим окриљем ради смедеревски базен.
Како су у наставку истакли представници Румуније, њихов је утисак да не само у Гиладу, већ и у читавој земљи, влада поприлична незаинтересованост по питању водених спортова. У Темишвару има само једна школа са затвореним базеном. У плану је покривање још једног који је намењен олимпијским спортовима, али је тренутно, најмлађима на располагању само тај један објекат. Постоји школа пливања за више категорија деце, али то, није оно што желе учесници овог пројекта јер већини није доступно, поготово не деци из руралних средина: Ми желимо, а ви имате таква настојања, да активности на води буду обавезни део школског програма и да томе све деца могу да се радују бесплатно што сада није случај јер се та, поменута школа у Темишвару плаћа, удаљена је и то не могу сви да приуште. Имамо ситуацију да већина деце не зна да плива, нити има икаквог начина да то научи. Новије генерације се због тога или плаше воде, или уче да пливају на реци што је као што знамо веома опасно, па се неминовно дешавају и несрећни случајеви – објашњава даље Аранка Ласло коју је потом занимало на који начин Смедерево, пошто већ има базен, организује садржаје за децу и какве програме у те намене креира.
На жалост, испоствило се да, ни нашој деци, иако имамо базен, осим уколико не плаћају улаз уз евентуалне погодности месечне карте, водени спортови такође нису доступни. Нема додатних бесплатних садржаја, а школа пливања на базену се плаћа. Иако је у питању мањи износ од 2000 динара за 15 дана курса, сама чињеница да обука није бесплатна, аутоматски искључује могућност потпуне доступности и управо то је један од циљева пројеката у Смедереву (да комплекс будућег, затвореног базена буде доступан свој, а нарочито деци из рањивих и социјално угрожених категорија).
По свој прилици, у Гиладу ће, изградњом базена такође бити примењен исти концепт:
Ми морамо да урадимо инфраструктуру, што је можда и лакши део посла, тежи је променити менталитет родитеља и пробудити свест целокупног друштва о томе због чега су важни спортови на води. Децу треба са пливањем упознати још у предшколском периоду. Ми нећемо моћи ништа да наплаћујемо, правила пројекта налажу да је ово што радимо за добробит заједнице и мора да буде бесплатно, па у наредних пет година не можемо остварити било какав приход.
С друге стране, Министарство просвете у Србији је предвидело да школе које имају базене, могу да их употребљавју тако да часове физичког ту оджавају, па је и то један од предлога румунској страни на тему тога за шта се све могу изборити. Такође, паралалено се одвија и републички пројекат „Спорт за школе“ који се финансира средствима буџета града, а подразумева рад са децом на додатним часовима физичког. И док је у Румунији проблем недостатак кадра за рад са децом на физичком васпитању, код нас у Смедереву, око 30 наставника и професора који су тренутно незапослени, ради са ђацима у граду и селима, по веома озбиљно дефинисаном плану и програму, а за то добијају и новчану накнаду.
Препорука је и да се локалним властима предоче идеје и да се непрестано на државне структуре „врши притисак“ како би ова мисија била настављена и по окончању пројекта. Посебан изазов за скорију будућност остаје питање на који начин деци понудити одговарајуће спортске садржаје и како „одбранити“ часове физичке активности који су баш у скорије време били делимично доведени у питање јер је у тренутку када је, по мишљењу професора, било потребно увести и трећи час у средње школе и обавезан рад едукованих наставника са децом у вртићима, уместо свега тога, у опцији било укидање трећег часа физичког у основним школама:
У предшколско образовање требало би увести спорт као обавезан програм кроз који ће са децом радити посебни стручњаци, да се од раног узраста створе здраве навике и да се деца ван наставе баве спортом. То је сада немогуће јер деца већ долазе са готовим мишљењем да физичко није важно, виде колико је тај поредмет заступљен у школи, а нису га, за разлику од неких других едукативних активности, имали ни у вртићу.
Порив и жеља за кретањем код детета већ постоје, свако је дете активно, али је модеран начин живота родитеље довео у стално стање забринутости и страха. Отуда жеља да се дете заштити и више него што је то био случај када су стасавале неке раније генерације. Ми смо се играли сами, нико нас није надгледао и контанстно пазио. Ја сам по читав дан био напољу. Ограничења су сада свуда и стално чујемо родитеље који вичу: немој, повредићеш се, пашћеш, испрљаћеш се, немој у бару, немој на дрво. Можда уопште није главно питање како до деце, већ како до родитеља, неке њихове страхове морамо да покушамо да ублажимо – напомиње Савић.
Ништа мање значајно је и да се сви, па и водени спортови прикажу на креативан начин и да се деца спонтано укључују у физичке активности, а не тако што ће они имати утисак да су под неким притиском, да их неко процењује и слично.
Пливање најпре обезбђује здрав развој, али не треба занемарити ни чињеницу да од те вештине некада зависи и живот. Ово су само неке од тема којима би се тимови из Смедерева и Гилада могли посветити током наредних сусрета, а први је заказан већ за 8. децембар када ће пут Румуније, из нашег града кренути десеточлана екипа и тако наставити даље етапе пројекта.
У Смедереву ће потом бити организован још један састанак, а уследиће два едукативна догађаја и летњи камп па ће један део летњег распуста ученици провести на смедеревском базену, а потом и на новоизграђеном у Гиладу, у мају 2019.