ОКРУГЛИ СТО СИНДИКАТА НОВИНАРА СРБИЈЕ У СМЕДЕРЕВУ:
Израда нове медијске стратегије за СИНОС је од судбинског значаја и зато радна група Министарства културе и информисања припрема нову медијску стратегију која би требало да уведе ред на медијској сцени и санира последице настале доношењем Закона о јавном информисању и медијима.
Скуп који је одржан у Смедереву у Регионалном центру за образовање под називом “Улога медија у унапређењу правне и социјалне државе” је део истоименог пројекта Синдиката новинара Србије, који је подржан средствима за суфинансирање пројеката из буџета града Смедерева за остваривање јавног интереса у области јавног информисања за 2017. годину.
Скуп су, у сарадњи са Регионалним центром за образовање Смедерево, организовали Драгана Чабаркапа, председница синдиката новинара Србије и професор Станко Црнобрња, члан радне групе за израду медијске стратегије.
Циљ ове групе јесте успостављање социјалног дијалога и потписивање колективног уговора који ће штитити све запослене у медијској делатности. То је европски стандард који јавно промовишу сви медијски послодавци.
Израда нове медијске стратегије за СИНОС је од судбинског значаја и она се састоји од седам тачака:
1. СИНОС предлаже да постојање синдикалне организације и колективног уговора код послодавца буде један од критеријума на конкурсу за суфинансирање пројеката у јавном информисању. Овај предлог подржан је на Регионалној Конференцији Европске федерације новинара (ЕФЈ) и Светске федерације новинара (ИФЈ) чији је домаћин октобра 2015. године у Београду био СИНОС и на којем су учествовали представници Удружења новинара Србије (УНС) и Независног удружења новинара Србије (НУНС).
2. Инсистирају да новинарски и медијски синдикати имају једнак третман са осталим новинарским и медијским удружењима у раду свих тела везаних за медијску делатност, на начин како је то регулисано у европским земљама као и у региону.
3. Остају при ставу да је неопходно формирање регионалних и локалних јавних сервиса како је било предложено Медијском студијом из 2009. године и Медијском стратегијом из 2013. године.
4. Став СИНОС-а је и да Србија треба да има националну новинску агенцију Танјуг.
5. Будућа медијска стратегија треба да ускрати могућност компанијама из „оф-шор“ да буду власници медија у Србији.
6. Транспарентност финансирања медија подразумева и јавни регистар свих донатора, како домаћих, тако и страних.
7. Када је реч о пројектном финансирању морају се јасно прецизирати критеријуми за доделу буџетског новца као и појам „медиски експерт“.
Чабаркапа наводи да је доношење ове стратегије од суштинског значаја јер је ситуација у медијској делатности тренутно јако тешка. Она каже да је циљ да се уз медијску стратегију успостави социјални мир јер социјални дијалог у медијима не постоји.
“Дали смо своје предлоге, а пре свих је успостављање социјалног дијалога. Власт је дужна да направи амбијент у којем ће се успоставити социјални мир. Новинари могу да раде слободно ако имају пристојне услове и редовне плате. То је европски стандард који јавно промовишу сви медијски послодавци. Нема слободних медија без слободних новинара. Да би новинари били слободни треба да буде испуњено неколико услова, почев од тог, баш као и за све остале грађане ове државе, да могу да раде и да од свог рада живе. Медији и новинари од државе чак и не траже да им помаже, али не треба ни да одмаже, а она то управо чини неразумном регулативом, која више компликује него што решава проблеме, али и уопште односом према информисању. Они који се у то не уклапају немају никакву шансу да опстану, што је за последицу имало да многи градови у Србији остану буквално без локалних информативних гласила” рекла је Чабаркапа.
Један од главних проблема, пре свега у локалним медијима, настао је након што се из њих повукла држава. Учињено је то под изговором да је све условљено нашим путем у ЕУ, да то од нас „тражи Брисел“. Професор Станко Црнобрња тврди да то није тачно, да је као и у многим другим случајевима злоупотребљена мантра „Брисел тражи“, а да је у ствари подлегнуто притисцима моћних страних компанија које су имале свој интерес да се догоди шта се догодило, да се медији приватизују и, у великом броју случајева, пропадну.
“Не каже се случајно да су медији у центру свих друштвених збивања. У прошлој фази смо имали превелик притисак да држава изађе из медија. Суштински, то је потпуна глупост. Ако би се то десило, поставило би се питање “да ли ће држава да изадје из здравства, школства или науке?”. Не постоји таква држава. Као што није нормално да сви медији буду државни тако није ни да све буде приватизовано, и то по сваку цену. Приватизација је код нас извршена, да тако кажем ’јако тврдо’, до те мере да су уништени медији, да смо дошли до тога да поједини региони у Србији немају гласила, никаква. Држави не би смело да буде свеједно да се таква пропаст настави и ту видим нашу улогу, да овом стратегијом дефинишемо неке ствари битне за опстанак и даље деловање медија“, објаснио је Станко Црнобрња.