Културно-уметничко друштво у Удовицама основано је 2018. године са намером да окупи децу из села и кроз игру и песму представи народне обичаје и традицију. Данас окупља групу младих који успешно представљају старе српске обичаје – од лепоте народне ношње, преко песме и игре, до међусобног дружења, наступа и путовања.
Управо наступи, путовања и упознавање других крајева, култура и обичаја члановима дају заједнички циљ и мотив да остану део друштва. За осам година рада променило се много тога, али је оно што их повезује остало исто – заједничко искуство и осећај припадности групи.
Од оснивања до данас КУД је прошао кроз период који је донео различите препреке и изазове. Почетак није био једноставан. Друштво је практично кренуло без ичега – без сопствене народне ношње и без искуства потребног за организовање и реализацију програма. Временом су, уз велики труд, подршку и помоћ Града, стварани услови за прве наступе, а касније и за организовање сопствених манифестација.
„Свако време има неку своју причу. Од оснивања до данас прошли смо један изузетан период који је од нас захтевао да се суочимо са разним препрекама и изазовима. Данас можемо да кажемо да смо једна чврста породица коју везују многи заједнички тренуци, исти страхови, али уједно и најлепши осећај док смо на сцени“, наводи председница КУД-а Жељка Крстић.
Број наступа мењао се из године у годину. У почетку су чланови чешће наступали у оквиру општине, учествовали на градским манифестацијама и одлазили на пријатељске наступе у околна села. Касније су почела гостовања широм Србије, па су тако имали прилику да упознају различите крајеве и њихове обичаје. У просеку имају око 20 наступа годишње.
Један од последњих значајнијих наступа био је у Бечу, у Аустрији, где су учествовали на међународном фестивалу.
Када је реч о наградама, посебно место заузима најмлађа група. Управо она освојила је прво место на прошлогодишњим Михољским сусретима у категорији најбољег сценског наступа.
Кореографије се бирају тако да програм буде разноврстан и да се иста кореографија не понавља више пута. Тренутно се у КУД-у припремају игре из Срема, које ће представити на предстојећој Смедеревској јесени.
Фолклор је ипак само један део њиховог програма. Тамо где организација и концепт догађаја то дозвољавају, чланови се представљају и рецитацијом и певањем. Рецитаторски део углавном се заснива на здравицама, док се у певачком програму изводе српске етно песме.
Здравица је од почетка имала посебно место у раду друштва. Већ након само три месеца рада, када су први пут организовали своју манифестацију, чланови су одлучили да госте дочекају на начин који припада традицији српског домаћина – здравицом.
Тада су здравицом поздравили госте, родитеље и све људе који су им пружили подршку и веровали у њих у периоду када, како истиче Крстић, ни сами још нису били сигурни у оно што могу да постигну. Од тада се труде да сваку своју манифестацију започну здравицом.
Рецитаторска секција одржава се захваљујући сталном раду са децом. Председница КУД-а посебно се залаже да се рецитатори не запоставе, док кореограф, који се иначе бави и игром, значајан део времена посвећује томе да дете увежба текст и да се посебно нагласи оно што треба – од изговора до акцентовања.
Највише времена овоме се посвећује пред сам наступ. Тада се додатно увежбава сваки детаљ, иако се често тек пред публиком покаже колико добро припремљена рецитација или здравица могу да звуче.
Текстови се бирају у зависности од повода. Искуство им показује да су млађа деца често и најзабавнија у целом процесу. Њихове рецитације нису везане само за манифестације – неретко их позивају и на свадбена весеља, где имају задатак да изговоре здравицу младенцима и домаћинима.
Ипак, рецитатори су до сада били мање тражени у односу на играчку групу. Њихово учешће најчешће је наменско – приликом отварања догађаја или различитих манифестација чији програм омогућава такав садржај.
Припрема за наступ, еуфорија и трема остају исти без обзира на године. Управо та комбинација узбуђења и ишчекивања прати чланове КУД-а све ове године.
Код старијих група трема је мања јер су већ много пута искусили сцену. Најмлађи, међутим, још увек осећају одређени страх. Пред наступ се често жале да их боли стомак, али је заправо реч о позитивној треми која се јавља када виде већу бину, рефлекторе и много публике.
Старије групе данас су сигурније у себе, увежбане и пуне самопоуздања. Њима је наступ већ познато искуство, па се после изласка на сцену пажња често преусмери на дружење које следи.
Подршка је, посебно пред сам наступ, веома важна. Старији чланови подржавају млађе, родитељи дају додатну сигурност, а свака реч изговорена у тренутку пред излазак на сцену мора бити пажљиво одабрана како се код детета не би изазвали страх или мањак самопоуздања.
Највећи ауторитет у том процесу је кореограф, али уједно и највећи критичар.
Међугенерацијска подршка није нешто што се учи посебно – она је током година постала део свакодневног функционисања КУД-а. Старији чланови одувек су били узор млађима, па и данас готово свако дете из млађе групе има некога из старије групе на кога се угледа.
„Више пута сам била изузетно поносна када видим како старији покушавају млађима да објасне да нема чега да се плаше и ако погреше. Помажу им пред наступ да се припреме и затегну, девојке често млађим чланицама раде шминку и фризуре и јако је лепо видети ту солидарност и подршку“, наводи Крстић.
Важно је и да се у друштву подједнако уважава мишљење – од најстаријег до најмлађег члана. И најмлађи имају прилику да предлажу идеје и учествују у осмишљавању програма.
Често их питају шта би волели да буде на њиховој манифестацији, а да то нису видели на догађајима на којима су раније гостовали. Деца тада умеју да предложе ствари које би њима самима учиниле амбијент и програм занимљивијим.
Један од таквих примера догодио се након једног гостовања, када су деца видела да се концерт завршава ватрометом. Вратила су се одушевљена и предложила да се и на њиховој манифестацији уведе такав завршетак.
На тај начин деца нису само учесници већ и активни део живота друштва.
Спајање више генерација на једном месту од изузетне је важности. Одрастање у КУД-у деци пружа искуство које им касније може значити и кроз средњу школу, али и кроз живот. Много тога долази спонтано, кроз свакодневни рад, пробе, наступе и путовања.
Највише се, међутим, учи како да се функционише као група, а не као појединац.
Један од циљева од самог почетка био је и да се повучена деца постепено избаце у први план, да се ослободе страха и комуникацију са другима подигну на највиши ниво.
Било је ситуација да дете буде толико стидљиво да на почетку не жели ни своје име да каже када треба да се упозна са групом. Временом, кроз дружење, заједничке пробе и наступе, таква деца почињу да се ослобађају и да ступају у комуникацију са другима.
А када године прођу, оно што остаје јесу успомене.
Прве генерације које су биле део КУД-а 2018. године данас су већ одрасли људи. Најстарија група тада је била средњошколског узраста, док су данас ти чланови запослени, а неки већ имају и своје породице.
Посебно задовољство представља када их данас сретну и чују да им је управо период проведен у КУД-у остао у сећању као један од најлепших.
Путовања, наступи, дружење са другим КУД-овима, нова познанства и пријатељства, али и прве љубави и симпатије – све је то део одрастања кроз друштво. Ту су и заједнички пехари, освојене награде, али и туга после наступа на којима награда није било.
Све то чини живот једног КУД-а и оно што га, временом, претвара у много више од места на којем се игра фолклор.
За Крстић је управо то једна од највећих вредности друштва – чињеница да су током година успели да направе заједницу коју повезују искуства, успомене и људи који су кроз њу прошли.
Од почетка је циљ био и да се деца склоне са улице и врате у домове културе, где им је, сматрају у КУД-у, и место.
Дом културе у Удовицама годинама је био празан. Данас је испуњен децом, пробама, музиком и припремама за наступе.
„Као неко ко се поноси овим КУД-ом могу да кажем да нам је дом годинама био празан, док га нисмо напунили децом. Нема ништа лепше него видети гомилу деце на проби, њихову нестрпљивост пред наступ и њихову срећу након лепо одигране кореографије“, истиче председница КУД-а.
Посебан тренутак долази када се наступ заврши. Деца сиђу са сцене и потрче ка њој да се похвале како су били добри. Управо ти тренуци, наводи Крстић, немају цену.
За све то време важна је и подршка родитеља, без које је тешко одржати континуитет рада и мотивацију деце. Досадашње искуство за председницу КУД-а представља додатни подстрек да се још више ангажује.
Циљ остаје исти као и 2018. године – окупити децу, понудити им простор за дружење и стварање, сачувати традицију и омогућити им да кроз игру, песму, наступе и заједнички рад стекну искуство, пријатељства и успомене које ће носити са собом и када одрастање у КУД-у постане део њиховог сећања.