Православни верници 28. августа обележавају Успење Пресвете Богородице, у народу познато као Велика Госпојина. Овај празник убраја се међу дванаест великих празника православне црквене године, а истовремено се завршава и двонедељни Госпојински пост.
Велика Госпојина посвећена је успомени на упокојење Пресвете Богородице и њено узнесење. Према црквеном предању, након Вазнесења Христовог Богородица је живела у Јерусалиму, где је наставила да се моли и да помаже првим хришћанима. Пред њено упокојење, апостоли су се, према предању, окупили у Јерусалиму, а Христос је дошао да прими њену душу.
У православној традицији овај празник није схваћен само као сећање на смрт. Успење Богородице повезује се са вером у васкрсење и вечни живот, због чега празник има посебно место у црквеном календару.
Шта се ради на Велику Госпојину
Празник је у црквеном календару обележен црвеним словом, па се верницима препоручује да дан проведу у молитви, литургији и кругу породице, а да се избегавају тешки и непотребни послови.
За многе породице Велика Госпојина је и крсна слава, а бројни храмови и манастири посвећени су Успењу Пресвете Богородице. На овај дан служе се празничне литургије и организују црквене свечаности.
У народу су се током времена развила и различита веровања везана за овај празник. Посебно се помиње период од Велике до Мале Госпојине, 21. септембра, који се назива Међудневница. У традицији појединих крајева то је било време убирања зрелих плодова, сакупљања лековитог биља и одласка на изворе. Реч је о народним обичајима и предањима, а не о црквеним правилима.
Празник који се повезује са мајкама и породицом
Велика Госпојина се у народној традицији често везује за жене, мајке и децу. Та веза произлази из посебног места које Богородица има у православној вери као Мајка Христова и једна од најпоштованијих личности хришћанства.