Српска православна црква и верници данас обележавају Спасовдан, празник Вазнесења Господњег, један од најзначајнијих хришћанских празника који се слави 40 дана после Васкрса.
Према хришћанском веровању, Исус Христос се након васкрсења јављао ученицима, учио их и припремао за ширење хришћанства, а потом се на Маслинској гори вазнео на небо. Вазнесење Господње симболизује победу живота над смрћу и представља један од темеља хришћанске вере.
Спасовдан се у Србији обележава светим литургијама, литијама и окупљањем верника у храмовима широм земље. Многе породице овај празник славе као крсну славу, док бројни градови и општине организују свечаности и духовне програме.
Посебно свечано је у Београду, где се Спасовдан обележава као градска слава. Традиционална спасовданска литија пролази улицама престонице, окупљајући велики број верника, свештенства и грађана.
Занимљиво је да су Спасовдан некада, поред православних верника, у појединим крајевима Балкана обележавали и муслимани и католици, што сведочи о снажном месту овог празника у народној традицији и обичајима народа на овим просторима.
У народном предању Спасовдан прати низ обичаја и веровања. Некада се веровало да на овај дан треба започети важне послове, јер празник симболизује напредак и благослов. У многим крајевима Србије задржани су и обичаји окупљања породице, припремања свечаног ручка и међусобног посећивања.
Спасовдан се сматра празником наде, мира и духовног уздизања, а верници га дочекују у молитви и саборности, чувајући традицију која се вековима преноси са генерације на генерацију.