У ноћи између суботе и недеље, 26. октобра,
казаљке на часовницима враћамо један сат уназад, са три на два сата
ујутру.
Тако званично почиње зимско рачунање времена, што значи – спавамо сат
дуже, али ће дан брже нестати у сумраку.
Зашто уопште померамо време?
Ова пракса постоји више од једног века и првобитно је
уведена како би се боље искористила
дневна светлост и смањила потрошња струје.
Међутим, у савременом ритму живота многи се питају има ли то више смисла.
Истраживања показују да су уштеде минималне, док промена времена често доводи
до поремећаја сна, падa концентрације и
промене расположења.
Европска унија је још 2019. године најавила да ће укинути сезонско померање времена, али
државе чланице никада нису постигле договор да ли ће задржати летње или зимско
време као трајно.
Док чекамо ту одлуку, казаљке и даље сваке године путују унапред и уназад, а ми
покушавамо да се прилагодимо.
Ноћ која траје дуже – и једини „дупли сат“ у години
Када се сат врати уназад, време између два и три
ујутру јавља се два пута.
Тај јединствени „дупли“ час означава се као 2А и 2Б – једини
тренутак у години када време, бар на кратко, успори.
Шта се мења после недеље?
Одмах након преласка на зимско време, свануће сат раније, али ће и мрак стизати пре пет сати поподне.
Дани ће постајати све краћи све до краја децембра, када нас очекује најкраћи
дан у години.
То значи да ће многи
од нас више времена проводити у затвореном простору – зато је важно да
пронађете своју „дозу светлости.