Српска православна црква и верни народ 8. августа обележавају празник Преподобне мученице Параскеве, у народу знане као Света Петка Трнова. Празник је дубоко усађен у народну веру, а у црквеном календару носи ознаку црвеним словом, што сведочи о његовом значају.
Овим празником се у народу завршава циклус летњих женских дана – тродневнице огњене силе и женске строгости – које чине Огњена Марија (30. јул), Блага Марија (4. август) и Света Петка Трнова (8. август).
Света Петка Трнова, иако дели име са Светом Петком коју славимо 27. октобра, представља засебну светитељку – младу хришћанку која је у време раног прогона хришћана поднела велике муке због своје вере. Према предању, вучена је по трњу и мучена, али је остала непоколебљива у вери у Христа.
По том трновитом страдању и добија народни назив – Трнова. У српској традицији, она је заштитница жена, болесних, страдалих, породиља и сиромашних, а њен празник је дан ћутања, поштовања и дубоке молитве.
На Свету Петку Трнову се, према народним обичајима, не раде ручни и кућни послови, нарочито не они који „боду“ – не смеју се користити игле, маказе, ножеви. Жене не раде, не пере се веш, не плете се нити се шија, јер се верује да се у противном призивају болести, невоље и „трновити“ дани у дому.
У многим крајевима Србије, посебно у источним и јужним селима, Света Петка Трнова слави се као заветна слава, са литијама, молитвама за кишу, плодност земље и здравље стоке.
Стара
изрека каже:„Од Огњене до Трнове – жене мирују, сунце пржи, небо гори.“
Тих неколико дана у календару носе у себи снагу огња, али и опомену — ко не
поштује, трн ће му у пут ући.
За вернике, ово је дан који се не обележава гозбама, већ тишином. У храмовима се служе литургије, пале се свеће и упућују молитве за спасење, здравље и породични мир. У народу се каже да је то време када се „и небо зауставља, а земља ослушкује“. Света Петка Трнова нас опомиње да вера није само традиција, већ и начин живота – жртва, смирење и љубав.