Сретење је важан празник за хришћанство, и има јако утемељење у српском нроду и зато није случајно изабран ни 1804. године када је вожд Карађорђе подигао Први српски устанак.
Пре 190 година, на Сретење 1835, у Крагујевцу, Кнежевина Срби ја прогласила је свој први устав. Два велика датума српске историје су разлог што се овају датум прославља као Дан државности.
Сретењски устав је био искорак ка модерној Европи. Ограничио је апсолутизам Милоша Обреновића, а Србија је ушла у ред парламентарних монархија. Уведена су грађанска права, власт је подељена на законодавну, судксу и извршну. Сретењски устав мале кнежевине изазвао је праву буру неверице и неодоборавања међу ввеликим силама. Због своје либералности.
И оно што је за нас у Смедереву посебно важно, писац тог модерног устава је Димитрије Давидовић, један од најобразованијих људи свога времена. Покретач „Новина сербских“, кнежев секретар, попечитељ, дипломата,творац једног од најлибералнијих устава тога времена. Веровао је у идеје француске револуције, и тај пелцер је покушао да пресади у Србији. Али… Устав је суспендован, а „певац који рано кукуруче“ изгубио је све државне положаје. Потом је протеран у провинцију.
И како то бива, заборављен и осиромашен, у потпуној беди, Димитрије Давидовић, последње године живота провео је у Смедереву. Умро је у Смедереву, у Смедереву је и сахрањен.
Писац једног од најнапреднијих српских устава, устава због којих Србија данас слави Дан државности, почива у гробу на старом гробљу који само понекад обиђу новинарска удружења. Гроб уз црквицу Успенија Богородице нико више не обилази. Таква су нам памћења.