„МИЛАН БЛАГОЈЕВИЋ СМЕДЕРЕВО“ – ДЕВЕТ И ПО ДЕЦЕНИЈА КАСНИЈЕ:
МБС суверено осваја тржиште. У овом тренутку штедњаци и пећи направљени у Смедереву могу се купити не само у Србији и земљама бивше Југославије, већ и у Европи, Америци, Јужној Америци и Африци. За 2018. годину „Милан Благојевић“ има још амбициозније планове.
Оснаживање грађанског друштва Србије и зачетак радничке класе, условио је, двадесетих година прошлог века подизање низа фабрика широм Србије и развој индустрије. Међутим, мало је градова који се могу похвалити фабрикама из тог периода које су опстале. Међу њима је наш град, са фабриком „Милан Благојевић Смедерево“, чији је „Смедеревац“ нашироко познат бренд, а стварале су га, као што и данас то чине, генерације и генерације наших суграђана…
Компанија АД ,,Милан Благојевић” Смедерево је основана 1923. године. Својинска трансформација је извршена 1998. године у Акционарско друштво. Крајем децембра 2005. године куповином већинског пакета акција на берзи , Инвеј доо постаје већински власник са 51 % од укупног броја акција. Оно што је пак дочекало новог власника, није била слика која обећава.
Фабрика је била у веома тешкој финансијској ситуацији због неликвидности, дуговања према банкама, добављачима, радницима. Током 2008. успели су да изађу из зоне губитка, уз постепено враћање дугова добављачима и банкама. Ово је био период интензивнијег изласка на тржиште које је освајано новим производима, већим извозом и пријемом стручне радне снаге.Већински власник је уложио значајна финансијска средства, више милиона евра, не само како би се исплатили дугови и обезбедило функционисање фабрике, већ и за инвестицијe у побољшање услова рада и квалитета производа, као и саме опреме, набављане су ласерске и ЦНЦ машине, реновирани објекти… За испуњење овако амбициозних планова већински власник је сваке године улагао додатна средства , како би се обезбедила стабилност. Тако је прва година пословања са добитком била 2008, и ту креће пут раста- каже Мира Трикић, извршни директор.
А тај пут одвео је МБС у сам врх када је о овој делатности код нас реч. И више од тога. Реч је о озбиљном и веома конкурентном тржишту. МБС је имао „Смедеревац“ као заштитни знак који је до те мере имао успеха да је практично постао синоним за пећ на чврсто гориво. Долазак иностране конкуренције и потреба да се иде даље, у корак са временом и потребама данашњег потрошача, довела је до стварања нових производних линија и модела.
-У просеку је годишња продаја од 80 000 до 90 000 јединица. Последњих година смо тржишно орјентисани на продају скупљих и квалитетнијих производа. Од 2012. смо кренули са интензивним извозом производа, па нам је извоз премашио продају на домаћем тржишту. Сада, производе пласирамо у више од 40 земаља света, међу којима и земље попут Чилеа. Прошле године у ову прекоокеанску државу је извезено više од 3000 јединица. Има нас у Уганди, Тунису, Алжиру, у Америци, земљама бившег СССР-а. Ове године се потписује изузетан аранжман са немачким произвођачем, производићемо пећи и шпорете под његовим брендом. Ту је четири – пет нових, савремених производа. Годишњим планом за 2018. предвиђен је и пријем радне снаге као и куповина нових машина јер су производни капацитети већ били максимално ангажовани, па нам за нове ангажмане треба и више улагања – тврди извршна директорка „Милана Благојевића“.
У финансијском смислу, „Милан Благојевић Смедерево“ данас „стоји“ можда и боље него икада, а интересантно је да сада, целокупну производњу носи вишеструко мањи број радника него што је то био случај пре приватизације. Од њих 400, 300 је у производњи, а 20% запослених има високу или вишу стручну спрему.
Зато се сваке године померају границе, па су и планови за 2018. веома амбициозни. Међу приоритетима је сарадња са поменутим немачким партнером, као и 15% већа продаја. У плану је куповина пескаре, израда новог магацина, набавка још једног ласера, машина за сечење лима. Према нашим сазнањима, нажалост, ове планове би могли да успоре судски процеси које воде бивши радници (штрајкачи). Штрајк из 2006. године оставио је дугорочне последице на пословање смедеревске фабрике.
Неизвесно је и када ће се судски процеси завршити, и какве ће бити последице, али свако у овом граду, имао или не било какве везе са МБС-ом би се сложио да би најблаже речено било погубно да овакви резултати буду доведени у питање и да фабрика поново проживи некадашње, тешке сценарије, али овога пута не због тога што не ради, или нема посла (напротив, има га више него икада) већ због могућих последица актуелних судских спорова штрајкача.