Пише: Вида Евстратиев, дипл.инж.
ПРЕДНОСТИ ЗАДРУГАРСТВА
Фармери и занатлије у европским земљама одавно су схватили да се међусобно повезани могу изборити за свој положај, посебно у односу на оне који су представљали крупни капитал. Задруге које у Европи и свету најчешће називају кооперативе, постале су најбоља брана за супростављање интересима великих и довођење малих у равноправну преговарачку позицију са великима.
Решење за опстанак малих газдинстава у Србији, којих је и највећи број, налази се у удруживању у задруге. Само удружени, пољопривредници могу имати рационално пословање, које подразумева смањење трошкова уз повећање приноса и побољшање конкурентности. Годинама се у Србији смањује производња житарица, празне се обори, земљорадници немају коме да понуде и оно мало вишкова робе, немају новца да купе ђубриво, семе.
Задруге постоје око двеста година, присутне су у различитим пољима економске делатности и имају дужи животни век од профитних предузећа. Задружни модел се непрестано прилагођавао променама околности. Настајали су нови задружни облици који су одговарали на економске и друштвене проблеме. Када су се почеле појављивати, задруге су често биле спонтане одбрамбене реакције на сурове околности изазване индустријском револуцијом или сиромаштвом руралних подручја. Током година оне су придоносиле све већим приходом и запосленошћу. Развој задруге је процес који траје. Међутим разлог дуговечности задруга је у чињеници да оне нису мотивисане стицањем највећег могућег профита инвеститорима, већ одговарањем на потребе заједнице.
Пољопривредне задруге су настале да би се ојачала слаба тржишна моћ произвођача. Задовољавањем потреба својих чланова, задруге су допринеле побољшању квалитета живота великим сегментима друштва и то често онима у неповољном положају. Време је показало да задруге не само да боље преживе кризу у односу на друге предузетничке облике, већ успешније одговарају на последице кризе. Постојање задруга побољшава способност друштва да одговоре на несигурност промена у будућности. Настоје да производњу и услуге одрже у складу са потребама људи којима служе.
Од самог оснивања задруге нису биле искључиво економске институције, већ друштвени чиниоци посвећени решавању проблема локалних заједница односно проблема различитих група корисника. Задруге обележава узајамна приврженост, која произилази из међузависности задружних средстава које чланови заједнички користе. Од посебног значаја за пољопривредне произвођаче је да се организују задруге на локалном нивоу, за једно или више околних села и тиме обезбеде заједнички наступ на тржишту. Резултати њиховог рада ће се тиме сливати у њихове џепове а не као до сада на рачуне власника млекара, кланица, силоса, хладњача, млинова… Самим тим се стварају услови за јачање задруга и подизање сопствених прерадних и складишних објеката, те тако своје производе чувају, разврставају, прерађују, класирају и одлучују у тржишној утакмици о цени и времену.