„ЖЕЛВОЗ 026“ ПЛАНИРА УЛАГАЊЕ У ОБРАЗОВАЊЕ И МЛАДЕ, СТРУЧНЕ РАДНИКЕ:
Нови менаџмент покушава да направи и нови имиџ Желвоза. Идеја је да то постане модерна компанија, која ће узети све најбоље из искуства постојања дугог више од века, али и да се истовремено, уведу разне иновације.
Те, планиране новине се посебно односе на „кадровско освежавање“ и ангажман на томе да се у Желвозу запосле млади и образовани људи који ће моћи да остваре ту другачију, амбициозну визију менаџмента.
Желвоз је фабрика стара 100 година. Од почетка је ту улагано у опрему и пратили су се други, тада актуелни модели и трендови. Ново време има нове изазове. Улагање у памет је нова инвестиција. Ми без савремене опреме и квалитетних кадрова не можемо да идемо даље. Сада је руководство чврсто опредељено да треба улагати како у развој опреме тако и у развој кадрова, јер без тога не можемо да будемо конкурентни на тржишту ни у Србији, а камоли у окружењу. Све је више страних фирми око нас, а да бисмо ми могли да им парирамо, морамо да имамо и савремене машине, али и нове стручњаке – каже директор Желвоза Миодраг Стојковић.
Недавно је у том смеру остварен важан контакт са једним од најреномиранијих факултета у земљи, када је о овој струци реч. Једним ударцем добијена су два резултата, објашњава Стојковић:
То су почетни кораци, али остварили смо сарадњу са Машинским факултетом и брзо напредујемо. Сарадња би се односила на стручни, али и кадровски део приче. Факултет има одређене пројекте, неки од њих јесу, неки нису у вези са Желвозом, али имају Катедру за железничка возила и то је део где ћемо сигурно да сарађујемо. Договорена је сарадња тако што ће студенти тог смера долазити на стручну праксу у Желвоз и проширићемо то и на друге сегменте. Практично, сви пројекти који тамо постоје, а могу да се раде на машинама које ми имамо, којих је преко 200, то је домен услуга које можемо да пружимо трећим лицима. Трајно опредељење је улагање у развој, зато хоћемо да формирамо и Одељење развоја у Желвозу. С друге стране, нама су отворени конкурси за све профиле радника, инжињере машинства и електротехнике, економисте као и за све производне раднике, браваре, металоглодаче, вариоце, фарбаре… Те кадрове је тешко наћи. Наш образовни систем не може да испрати потребе фирме када говоримо о квалитету кадрова. Углавном смо се ослонили на већ искусне мајсторе који су радили у Желвозу. Сада, људи који су дуго година радили на тим машинама, поред себе имају младе којима ће пренети знање, и то за сада даје резултате. Ми смо на неколико наших виталних машина, каквих иначе нема у региону довели те старе мајсторе, прикључили им младе и ево већ пар месеци они се обучавају. Нама је то веома важно јер је реч о врло скупим машинама, ту, не може свако да ради“ – објашњава Стојковић.