МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА ВРБОВАЦ РАЧУНА НА БОЉЕ СНАБДЕВАЊЕ ВОДОМ ЗА ПИЋЕ:
Врбовац је на систем којим руководи Водовод прикључен прошле године. Има више проблема, како кажу мештани, дешава се да вода буде „прљава“, за шта су делимично и они одговорни, имају и замерке на количину хлора, нејасноће око цене нових прикључака… Водоводу хвала за све што су учинили, јесу уложили велика средства и постоје ствари на које ни они не могу да утичу, али верујем да има много тога што могу да ураде како би водоснабдевање било боље – поручује председник Савета ове месне заједнице.
Врбовац je смедеревско село са око 300 домаћинстава у којима живи скоро 1200 људи. На постојећи систем водоснабдевања прикључено је 205 кућа. Иначе, организовано водоснабдевање овде постоји од пре десетак година, и финансирали су га, како то често истичу мештани, сами грађани, из свог џепа, „без динара од општине или државе“. Једину донацију дала је организација Ју Ес Ејд (USAID/ADCI VOCA) и тада су копана два бунара, с тим што је у употреби један. За коришћењем другог никада није било потребе.
Оно што је јако занимљиво јесте да је то вода међу најквалитетнијим у овом делу Србије. Ми смо својеверемено слали на хемијску анализу и људи који су је радили су били одушевљени, не знајући да је вода повезана са бунаром Матејића који користи воду за извоз, иста је жила. Та вода је идеална, ми смо је некада користили без икакве хемијске обраде. Дакле, ишла је директно из бунара ка потрошачима, па смо променили трасу од бунара ка резервоару и од резевоара хидрофорски систем до крајњих потрошача. Пре две године је уграђен хлоринатор који је сада обавезан за дистрибуцију пијаће воде. Проблем са њим је тај што је, по нашем мишљењу лоша регулација, још пре неких месец дана смо приметили да је велика количина хлора. Сад долазимо у ситуацију да људи који се баве стриктно пољопривредом и узгојем стоке, не могу да користе воду јер стока неће да је пије. Уз то је вода јако прљава, неколико пута смо реаговали и у Градском већу и код Мирка Ђурића и год градоначелнице. Они су нам заиста помогли али без Водовода не може се урадити ништа. Пошто и ми имамо законска права као крајњи потрошачи, дао сам им неки рок да све ово регулишу јер заиста више нема смисла, плаћамо воду која не може да се користи. Дешава се да има боју Кока Коле, у најбољем случају је бледо жућкаста. Сада је ваљда због хлора вода горка. Вода је материја без укуса, мириса и боје, али ова наша има све три те ствари – каже председник Савета месне заједнице, Саша Алексић.
Водовод је организовање система у Врбовцу преузео средином прошле године, у складу са законском регулативом у овај области. Наш саговорник у више наврата напомиње да има разумевања за ЈКП Водовод, тим пре што су за неке проблеме делимично криви и сами мештани: Чишћење крајњих испуста ми смо некада радили једном у две недеље, а они то сада раде једном у три месеца. Знам да немају довољно људи и да не могу на тај начин да одржавају све системе које су преузели у селима. Наша је грешка направљена када је рађена нова траса. Напојно црево из бунара увек иде по дну. Међутим, код нас је тај доводни вод на врху резервоара и када се резервоар, који је запремине 250 кубика испразни, вода са врха слободним падом подиже муљ са дна резервоара. Проблем је у тој разлици у висини. Неколико пута им је то речено, али одговор из Водовода је био да је тако тражила МЗ, што је тачно, али надзорни орган је била особа из Водовода. Он је био тај који, као стручно лице, није смео да дозволи изградњу на тај начин. Друга ствар је цена нових прикључака. До децембра прошле године новац је уплаћиван на рачун МЗ која га је касније уплаћивала у буџет града. Пошто ми сада немамо права на дистрибуцију воде, немамо права ни на новчану надокнаду за нове прикључке. Али, имамо ситуацију да се неколико крајњих корисника жали јер цена прикључка није иста за све. Захтевали смо од Водовода да нам тачно каже колико то кошта. Тако је неко платио 80 000 прикључак за воду, неко 30 000 динара и добио воду. Због те разлике људио прозивају Савет МЗ и град, јер, неком узети 50 000 из џепа у данашње време је велика ствар. Решили смо да тражимо да нам се каже која је тачна цена прикључка, али једна, иста, за све да важи. Све остале захтеве које они имају, да се шахта уведе по прописима, све то стоји и ми ћемо то испоштовати. Велики проблем је и потрошња воде. Већа потрошња је донекле нормална у летњем периоду, али оно што је проблем, не само овде већ и у граду, у случају нестанка воде када уђе ваздух у инсталацију, што се нама целог лета дешавало, водомер, као мерни инструмент се три пута брже окреће „на ваздух“ него на воду. Тај ваздух негде мора да изађе. Деси се код крајњих корисника, као што сам ја, да се увидом у стање водомера, покаже нека сулуда потрошња, нешто што је једноставно невероватно јер 90% људи воду из градског водовода користи за кућу, а воду из својих бунара за заливање башти, исхрану стоке и остало – додаје Алексић.
Председник Савета месне заједнице напомиње да мештани и даље имају сопствене бунаре и тврди да нису допустили да се ти бунари запусте, односно, користе их редовно како би могли да употребљавају ту воду. Оно што се, на жалост дешавало и у Врбовцу јесте да су неки, бунаре претворили у септичке јаме што је катастрофално са становишта екологије, али и ризично по здравље свих јер се дешавало да се таква вода, помеша са исправном. Резултат је неисправност због присуства фекалних бактерија.
Ми то сада не можемо да регулишемо, то је неизводљиво. Вршено је физичко одвајање бунара од водовода да не би долазило до проблема, али ипак се то дешавало неколико пута. Чим се јаве фекалне бактерије у налазу, ми знамо да је то у питању. Сада је ситуација боља и доста енергије смо у то да објаснимо мештанима о чему се ради и зашто то не сме тако уложили и ми и Водовод. Оно што сам захтевао и поново ћу да захтевам је да свака хемијска анализа мора да нам се доставља, да буде истакнуто на огласним таблама, да сви могу да виде. Исто важи и за анализу хлора јер је невероватно да количина буде три пута виша од дозвољене. То тврдим на основу анализа које је, пре недељу дана урадила једна наша мештанка која ради у лабораторији. Знамо и да та регулација количине хлора који се испушта не зависи од Водовода већ од оних који су поставили уређаје, али мислим да се не мери на прави начин. Јесте, много тога је и то јавно предузеће уложило, обновило застарелу опрему, уредили су све то, знам и да имају проблема и губитака због нелегалних прикључака али мислим да мора да буде боље водоснабдевање од овога што је сада – истиче председник Савета месне заједнице.
О свему овоме, као и проблему који настаје услед тога што понекад закаже Џи Пи Ар Ес систем мобилне телефоније (па се дешава да иако је сонда регистровала пад нивоа воде у резервоару, до пумпе не дође сигнал да се укључи напојни систем) ће највероватније бити речи на састанку са руководством Водовода које ће, како је најављено доћи крајем месеца у Врбовац да саслуша проблеме и сугестије мештана.
Када је о путевима реч, стање је и више него задовољавајуће. Врбовац је велико село, има око 40 километара атарских путева. Мештани настоје да на списак за уређење стављају пре свега оне који воде до изворишта воде за пиће. У селу има седам извора, два су освештана и један се сматра лековитим, чак је поменут у „Путешествију“ Јоакима Вујића. У последње две године уређено је 2800 метара пута, један ка циглани у Михајловцу, и ових дана се још увек ради на потесу Дермановац. Највећи проблем су грађани, са извођачима никада нисмо имали проблема. То што неки нису хтели да одржавају растиње око својих парцела, решили смо на елегантан начин. Задужили смо човека који познаје сваки плац, сваки посед и њиву у селу, и он је са инспекцијом провео неколико дана на терену. Кад је стигла права казна, то је било довољно. Али морам да похвалим суграђане. Људи виде да се последњих месеци раде путеви и да ако они неће да почисте, да би то могло да се среди, они неће ни доћи да раде. Остао је један потез на коме се налази извор, ту су доста стара стабла која су се потпуно надвила над пут. Проблем је у томе што та дрвета нису у приватном власништву, али су на путу. Договор са људима је да их, испред својих њива свако посече, уради с тим шта хоће, поклони, да у добротворне сврхе, школи, коме год хоће, само нека их склоне одатле да не бисмо губили време на тражење власника. То је атарски пут који користи 30 људи. Али не можемо да заборавимо неколико путева који су баш специфични, један је према прузи у Раљи, јако је мочварно земљиште, рађен је у више наврата, али вода повуче са собом шта год да се ту наспе. Једино решење је да се све подигне за метар, да га вода не би однела, али смо ми рачунали да за колиметар таквог пута, можемо да добијемо шест или седам других путева.
У плану је да се ради на још неколико путних праваца, пре свега асфалт између Врбовца и Михајловца, у дужини од три километра што би требало да буде заједничко улагање два села. То ће значити мештанима, али ће олакшати и организовање аутобуских линија. Споредни путеви за Коларе, Луњевац и Суводол су у лошем стању, али је и овде проблем у поменутом, незгодном терену и чињеници да нису баш свуда јасно решени имовинско – правни односи.
Ових дана почињу и радови у улици Бранка Радичевића, која има више ударних рупа, а неким трогодишњим планом је предвиђено да се, пресвлачење асфалтом уради на око још 4,5 километара сеоских улица.
Од других активности веома је значајна реконструкција сале Дома културе која ће бити веће улагање, а која би већ до дана објављивања ове приче из Врбовца требало да почне.