Текст: Славица Стојкић
Кромпиров мољац је штеточина која наноси штету на кромпиру, парадајзу, патлиџану и дувану. Такође може да се храни и неким коровским биљкама. Узгој кромпира у плодореду је једна од најбољих мера у заштити.
Кромпиров мољац јаја полаже на листове са наличја, а уколико нека кртола кромпира буде при површини и извири из земље положиће јаја и на њу. Ларве се након излегања јаја брзо убацују у стабло или кртолу бушењем ходника за себе, а најчешће се сместе у листовима захваљујући величини од око једног милиметра. Кад се у потпуности развију, ларве могу бити дужине око 13мм, а боја им зависи од тога да ли су се храниле лишћем и стабљиком или само кртолом.
Понегде их називају кромпировим минерима, од енглеског назива и то захваљујући томе што прави карактеристичне тунеле у листовима и стаблу ( мине је на енглеском назив за тунел ). Ови штетни инсекти могу имати више генерација у току једне године. Учаурене ларве могу да презиме смештење у земљи или већим гомилама лишћа, а у складиштима могу да проведу зиму у том стању у пукотинама на зиду или међу кртолама кромпира које су ускладиштене..Мољац поред кромпира на коме наносе штету, може да се насели на парадајзу, патлиџану и дувану. При храњењу надземним деловима биљке може доћи до значајне штете, али се код кромпира највећа штета појављује кад кромпиров мољац јаја положи на кртолу. Забележени су случајеви да женка јаја полаже на земљу у близини циме кромпира и након тога се гусеница кромпировог мољца сама одлучује где ће се сместитит (шта јој је ближе стабљика или нека кртола под земљом)
Проблем са овим штетним инсектом је што он може да направи проблем тако да се то не одрази на изглед надземног дела биљке. Међутутим након вађења кромпира из земље се види да је већи део рода уништен.Док је биљка на пољу то се дешава спорадично, међутим кромпирови мољци настављају да полажу јаја и када се кромпир смести у складишта. Тунели који настају проласком ларве су места на којима се након тога развијају бактерије и гливице појачавајући штету коју је оставио мољац иза себе.
Заштита од кромпировог мољца
Први кораци заштите почињу од самог сађења кромпира, одабиром здравих кртола које се полажу у земљу на дубину од око 12цм. Такође, се кромпиров мољац мање појављује на парцелама засађеним кромпиром које се наводњавају. За утврђивање присуства овог инсекта је најбоље користити феромонске клопке. Такође, је пожељно поштовање плодореда, јер се на тај начин умањује могућност веће заразе у току вегетације кромпира. Уколико дође до веће заразе, потребно је заражене кртоле покупити и затим их затрпати на неко удаљено место.У складишту је пожељно да је температура 9°Ц или мало нижа, а обавезно је да се у складиште уносе само здраве и целе кртоле кромпира. Уколико није могуће обезбедити наведену температуру у складишту препорука је да се користи комарник са ситнијим отворима, јер ће се на тај начин онемогућити слободно циркулисање овог штетног инсекта. Пожељно је што боље обавити дезинфекцију складишта где смештамо кромпир након његовог уклањања и пре смештаја новог рода са циљем заштите од кромпировог мољца. Редовна контрола ускладиштених кртола је обавезна.