БЕЛА ТРУЛЕЖ ГРОЖЂА
Бела трулеж грожђа је прво описана у Италији 1878. године, а данас је распрострањена широм света. Ова болест се јавља сваке године у свим виноградарским рејонима у Европи и Америци.
Саветодавац: Славица Стојкић
Сматра се да је болест европског порекла. Наноси велике штете после оштећења лозе од града, због чега је позната као “градобитна болест”.
Типични симптоми беле трулежи на гроздовима се јављају неколико дана после града. Заражене бобице постају жућкасте и касније црвенкасто плавичасте. Оне губе тургор и бивају густо прекривене ситним, мрко љубичастим пустулама (недозрелим пикнидима). Пикниди подижу слој кутикуле, али га не пробијају. Између кутикуле и епидермиса продире ваздух, који омогућује рефлексију светлости што бобици даје беличаст изглед. Дозрели пикниди су сивобели, па је болест и добила име – бела трулеж.
У повољним условима, висока температура и влажност, болест се може проширити из заражене бобице кроз петељку на шепурину, што доводи до пропадања мањих или већих делова грозда. Када се гљива системично прошири и захвати бобицу, она постепено поцрвени, и затим, од петељке поплави. Испод покожице бобице се формирају пикниди у влажним условима, а у сувим пикниди настају у унутрашњости бобице и на семену. При крају вегетације такве бобице опадају и служе као извор заразе за следећу годину.
За сузбијање беле трулежи најбоље је заштитити винову лозу од повреда које проузрукује град, инсекти, пепелница, пламењача и сл. У градобитном подручју лозу би требало гајити на високим узгојним системима, зато што отежавају доспевање инокулума са земље на бобици и боље је проветравање.
Примена фунгицида 12-18 часова после града пружа врло ефикасну заштиту. За заштиту се могу користити фунгициди на бази манкозеба, каптана и др.