ЕКОЛОШКА ХИГИЈЕНА – У СРЦУ НАСЕЉА КОВАЧИЋЕВО ЦАРУЈЕ КОРОВ
Свесни да је проблем који износимо, нажалост, свеприсутан и да нећемо рећи ништа ново, ипак, не можемо да останемо неми и бар не пробамо да још једном укажемо на наше ружне навике без имало поштовања према другим људима и природи. На један такав драстичан пример наишли смо у срцу насеља Ковачићево, на локацији названој „Језерце“, која се простире између Првомајске и улица Босе Цветић и Меше Селимовића. Реч је, ваља одмах рећи, о приватном поседу, које има статус пољопривредног земљишта, али је годинама запуштено и на њему царује коров. У толикој мери да представља опасност по животе људи.
Живети овде опасно је и тешко из више разлога. Не само због несносног смрада који се шири од нагомиланог смећа и угинулих животиња, већ и због змија и пацова који су се поодавно одомаћили, али и чињенице да су трава и коров (примећена је и амброзија) у тој мери прекрили околне тротоаре и коловозе да је озбиљно угрожена безбедност саобраћаја. О томе најбоље говоре сведочанства самих мештани који живе у непосредној близини тог дела насеља.
-Живети у непосредној близини „Језерцета“, које је у прошлости служило „Годомину“ за заливање воћњака, а сада се око њега баца све и свашта, подједнако је тешко и опасно. Тешко, због свакојаког смећа које људи овде бацају, због лешева угинулих животиња, па се около шири смрад да ни прозоре не смемо да отворимо. Опасно, јер у том корову има паса луталица, јер свакодневно на путу виђамо змије, за које не знамо да ли су отровне, али и пацове који су се одомаћили у тој мери да неретко улазе и у наша дворишта – прича Ранко Стојиловић, који живи на почетку лице Меше Селимовића.
Ова приватна парцела, додаје Стојиловић, има своје власнике, они су познати, али живе у иностранству. Пре неколико година грађани су самоиницијативно из катастра извадили комплетну документацију, на њихов позив долазила је и републичка фито инспекција у вези амброзије, о чему постоје записници, а писане су и петиције група грађана надлежним органима са молбом да се нешто предузме.
-Надлежни органи су од нас тражили да донесемо доказ о каквом се земљишту ради – пољопривредном или грађевинском, како би знали која ће инспекција да реагује. Када смо сакупили све доказе – да се земља води као њива и да је у статусу пољопривредног земљишта, да има два сувласника, односно сувласнице, које живе у Холандији, које имају свој јединствени матични број и адресу пребивалишта у Смедереву, настао је проблем због тога што нису могли да им уруче решење. Тада су нас надлежни саветовали, такође, да чекамо када власнице дођу из Холандије и да то пријавимо инспекцији како би им била уручена решења за уређење земљишта. Међутим, од тада ништа се није догодило, нико од надлежних органа до дана данашњег није реаговао на све наше захтеве, молбе, па и апеле преко овдашњих медија – додаје Ранко Стојиловић.
Иста мука мучи и породицу Љубомира Чуљковића, из улице Босе Цветић.
-Како живимо са тим проблемом!? Никако! Свакодневно гледамо како из траве и корова излази све и свашта, змије, пацови, пси луталице,… Често се осећа смрад, јер има ту и угинулих животиња. Није пријатно гледати ту травуљину која угрожава и саобраћај, јер се ништа не види од траве. Грађани су својевремено покушали нешто да ураде у сарадњи са месном заједницом, али косили су само код „Језерцета“, тамо где се могло прићи, што је “кап у мору“, али је ипак био неки почетак. Међутим, они који имају највише могућности да нешто учине врло су пасивни и овај апел упућен њима један је од начина да се више учини – каже Љубомир Чуљковић.
И Љубомир Чуљковић сматра да овај проблем може да се реши само под условом да надлежни органи пронађу власнике и их приморају да уреде своје земљиште.
– Уколико то они не желе да ураде, онда би локална самоуправа, као извршни орган, заједно са својим службама требало да о трошку власника уреди земљиште, приведе га намени, и власницима испостави рачун. Јер, даље живети овде и гледати све ово постаје заиста несносно и неодрживо – истиче Чуљковић.
Наши саговорници, као и остали становници насеља Ковачићево, упознати су и са покушајима локалне самоуправе да остваре контакт са власницама поседа у циљу решавања овог заиста крупног еколошког проблема. Све док се оне томе нису супроставиле.
– Власнице постоје, живе су, хвала богу, реч је о младим женама, које су дужне да одржавају своју имовину. Пре неколико година у оквиру акције „Очистимо Србију“ локална самоуправа и месна заједница организовали су акцију уређења и чишћења овог земљишта. Косило се те и наредних неколико година, укључили су се и грађани Ковачићева, све док у локалну самоуправу, по тврдњама тадашњег председника месне заједнице, није стигао мејл којим су власнице запретиле и забраниле да се убудуће улази у њихов посед.
Коров је у међувремену толико нарастао да се проширио 70 до 80 центиметара на тротоаре и коловозну траку у Првомајској и улицама Босе Цветић и Меше Селимовића и озбиљно угрозио, не само животе људи који овде живе, већ и оних који овуда свакодневно пролазе пешице или аутомобилима.
-Од висине растиња и траве на раскрсници између улица Босе Цветић и Меше Селимовића не виде се саобраћајни знаци, због чега су се у више наврата дешавале и саобраћајне незгоде, срећом без тежих последица. Угрожени су и пешаци јер је трава добрим делом прекрила тротоар, па морају да се крећу коловозном траком, а међу њима су и мајке са децом – додаје Стојиловић.
Истине ради, ово јесте највећи, али не и једини еколошки проблем у насељу Ковачићево. Корова и растиња, дивљих депонија смећа има и на другим местима. Негде мање, негде више. Има, срећом, и позитивних примера, мада у далеко мањем броју. И није Ковачићево усамљен пример. Еколошка (не)свест, присутна свуда око нас, исувише дуго траје, толико да ће цех, када дођемо свести, бити много већи него смо се надали.