УДРУЖЕЊЕ ПАРАПЛЕГИЧАРА ДОМАЋИН ИНТЕРЕСАНТНЕ ИЗЛОЖБЕ:
У галеријском простору Удружења параплегичара из Смедерева, прошле недеље отворена је изложба златовеза уметница Ружице Нача и Наде Николић из Зрењанина.
Радивоје Дамјановић, организатор културних активности, поручује да је циљ ове изложбе да подстакне људе да што више стварају али и негују српску традицију. “Они који прате наше активности сведоци су да овај простор све чешће оплемењујемо различитим културним и уметничким садржајима. Уметност не оплемењује само овај простор, већ и оне који у њему бораве. Најзаслужнији за то јесу наши талентовани уметници. Пријатељи из Геронтолошког центра из Зрењанина деценијама се успешно баве ликовним и књижевним радом, као и бројним другим креативним активностима. Традиционално своје радове излажу у нашој галерији на обострану радост и задовољство” каже Дамјановић.
Вез се сматра највећим достигнућем у народној уметности и традиоционалној култури Србије. Осим што је представљао украс на одећи, био је показатељ друштвеног статуса и материјалног стања националне припадности. Он је био и саставни део образовне уметности женског света у средњем веку. Материјали као што су свила, конац, златна и сребрна жица идентичнии су као на византијским дворовима. Мотиви су најчешће били биљни, односно цветни. Карактеристична врста веза за северне делове Србије и Војводину јесте златовез. По доступним историјским подацима, златовез потиче са истока и стар је око 2000 година. Преко Византије проширио се Европом и тако стигао у Србију. Сматра се да је златовез у северним деловима Србије, нарочито у Војводини, производ утицаја средњевековног барока. Бројни примерци веза и златовеза се данас чувају у српским манастирима као највеће светиње. Најпознатији средњевековни златовези јесу “Плаштаница краља Милутина” која је извезена златним и сребрним жицама на црвеној свили и “Плашт кнеза Лазара” који представља изузетан пример раскошне средњевековне одеће. Најчувенији и највреднији српски златовез јесте “Похвала кнезу Лазару” који је извезла монахиња Јефимија почетком 15. века, непосредно након битке на Косову.
Бригита Међо, аутор ове поставке са задовољстом представља радове у техници златовеза који су резултат истрајног рада и дубоке посвећености Ружице Нача и Наде Николић: „Инспирацију за своја дела ауторке су нашле у нашој богатој традицији. Флорални мотиви који карактеришу ову изложбу преузети су са српске народне ношње из Војводине. Изложени радови су дела примењене уметности која представљају доказ самопотврдјивања кроз веру у сопствене способности и моћи. Везиље су својим радом доживеле древну вештину златовеза и пружиле нам изузетан естетски доживљај” – каже Међо.
Председник Удружења параплегичара из Смедерева, Предраг Николић, поручује да оно што је добро не треба мењати и да ће сарадња са уметницима из Зрењанина бити обогаћивана из године у годину. Такође позвао је све Смедеревце да посете њихове просторије и сами погледају изложен златовез. Главни покровитељ ове изложбе је Министарство рада и социјалне политике.