Данас православни верници обележавају велики празник Благовести, који се слави у знак сећања на дан када је архангел Гаврило јавио Богородици благу вест да ће родити Исуса Христа. Овај празник симболизује почетак спасења људског рода и један је од најрадоснијих дана у хришћанском календару.
Према народном веровању, Благовести су дан када се „природа буди“, па се сматра да је добро започети важне послове, али и да тог дана треба избегавати тежак физички рад. Посебно место у обичајима имају веровања везана за мајчинство и породицу.
Верује се да жене које желе потомство на Благовести треба да се помоле, јер се овај празник сматра благословеним за зачеће и рађање. Постоји и обичај да мајке на овај дан изговоре молитву за здравље и срећу своје деце, док се девојке моле за добру удају и породични благослов.
У неким крајевима Србије задржао се и обичај да се на Благовести не спава током дана, како би се година провела у здрављу и напретку, као и да се кућа „очисти“ од свега лошег. Симболично, овај празник носи поруку наде, новог почетка и вере у живот.
Према народном веровању, деца рођена на Благовести сматрају се посебно благословеном и „срећном“ децом.
Верује се да ће таква деца бити доброг здравља, ведрог духа и да ће их кроз живот пратити заштита и срећа. У неким крајевима постоји и уверење да ће имати „лак пут“ у животу, односно да ће се лакше носити са изазовима и да ће бити успешнија од других.
Такође, постоји веровање да су деца рођена на Благовести под посебном заштитом Богородице, па се сматра да ће бити доброг срца, блага и породично оријентисана.
Благовести нас подсећају на снагу вере, љубави и породице – вредности које остају темељ сваког друштва.
