Када смо започели пројекат „Вантелесна оплодња – боримо се заједно“, искрено нисмо знали шта нас тачно чека, ни колико ћемо тога успут открити, научити или можда и побољшати. Данас, након девет урађених прилога и два текста, можемо рећи да је управо овај текст круна нашег досадашњег рада. Он представља доказ колико смо се бавили овом темом, колико смо тога прикупили и разумели, али и подсетник да нас тек много тога чека у наредном периоду.
Кроз различите анкете са грађанима чули смо шта они мисле — шта је добро у досадашњој подршци града паровима у процесу вантелесне оплодње, али и шта би, према њиховом мишљењу, могло бити боље. У разговорима са стручњацима, попут психолога, сазнали смо колико је важна психолошка подршка, као и колико простора постоји за додатна побољшања. Нутриционисти су нам приближили значај правилне исхране у овом процесу, док смо са гинеколозима разговарали о превенцији, изазовима и томе да ли се о вантелесној оплодњи у друштву и даље говори као о табу теми. Са свештеницима смо отворили и питање става цркве према овом поступку.
Трудили смо се да кроз пројекат обухватимо све сегменте који могу бити важни у процесу вантелесне оплодње — без обзира на то да ли је поступак успешан или не. А када смо сабрали ставове грађана и закључке свих стручњака са којима смо разговарали, дошли смо до јасне слике о томе шта све може да се унапреди и на чему би у будућности требало радити како би процес вантелесне оплодње био приступачнији, подржанији и боље организован.
У наставку отварамо нове, једнако важне теме које превазилазе медицински аспект самог поступка. Јер, вантелесна оплодња није само медицински третман — то је процес који обухвата емоције, односе, психичку снагу, друштвену подршку и свакодневне изазове са којима се парови суочавају.
Бавићемо се и погледом у будућност – шта би у наредним годинама могло бити унапређено, како систем може постати ефикаснији, доступнији и хуманији, као и које би промене могле донети већу подршку паровима који кроз све ово пролазе. Дотаћи ћемо се и тога како друштво гледа на вантелесну оплодњу, да ли се предрасуде смањују и какву улогу имају институције у стварању подстицајног и разумевајућег окружења. У томе је посебно важна улога самог града, који кроз своје програме, финансијску подршку и организационе капацитете може бити кључни ослонац паровима — како у медицинском делу, тако и у психолошком, информативном и социјалном сегменту целе процедуре.
Управо зато, текст посвећујемо свим тим сегментима који често остану у сенци медицинског дела поступка, а једнако су важни за целокупно искуство и за крајњи исход. Кроз анализу, разговоре и предлоге, покушаћемо да дамо што јаснију слику о томе где се налазимо данас — и где бисмо могли бити сутра.
Зато, након свих разговора, анализа и искустава која смо прикупили, јасно се издвајају области у којима постоји простор за унапређење. У наставку истичемо најважније сегменте на којима би систем, стручне службе и сам град могли додатно да раде како би процес вантелесне оплодње био још доступнији, подржанији и хуманији. Ово су кључне тачке које су се кроз цео пројекат показале као најпотребније за побољшање.
1. Едукација
Развој програма вантелесне оплодње у Смедереву не зависи само од финансијске подршке и медицинске доступности, већ и од дугорочне стратегије која подразумева едукацију, подизање свести и јачање подршке у заједници. Управо зато, један од кључних корака за будућност овог програма јесте његово повезивање са образовним системом и увођење различитих едукација у школе.
Увођење тема везаних за репродуктивно здравље у школски програм допринело би бољем разумевању теме, плодности и могућих изазова са којима се људи сусрећу у одраслом добу. На тај начин млади би раније добили основна знања о превенцији, важности редовних контрола, као и о томе због чега парови понекад пролазе кроз поступак вантелесне оплодње. Рано информисање смањује стигму и доприноси стварању окружења у којем је разговор о овим темама нормалан и прихваћен.
Едукације у школама, предавања и тематске радионице могле би да буду део ваннаставних активности или сарадње школа са здравственим установама. Поред ученика, овакве иницијативе доприносе информисању и њихових породица, чиме се знање преноси и на ширу заједницу. Тиме Смедерево може постати град који припрема младе генерације да буду информисане, емпатичне и спремне да разумеју изазове који се тичу репродуктивног здравља.
Кроз повезивање образовања, јавних институција и здравственог система, Смедерево има прилику да изгради савремен, одржив и свеобухватан приступ вантелесној оплодњи. То је улагање не само у појединце, већ и у будућност заједнице, јер информисана и подржана популација представља темељ бољих демографских резултата и здравијег друштва.
2. Информисање јавности: јавне трибине и значај друштвених мрежа
Будућност програма вантелесне оплодње у Смедереву у великој мери зависи од квалитета информисања јавности и доступности правих података на време. Иако је овај програм већ препознат као значајан вид подршке паровима који се суочавају са проблемом неплодности, један од кључних изазова остаје — недовољна информисаност шире јавности, што се могло закључити у спроведеној анкети на тему вантелесне оплодње и подршке коју град пружа паровима који се одлучују на овај корак.
Упркос томе што се информације о условима, процедури, начину пријављивања и финансијској подршци налазе на званичном сајту града, јасно је да би комуникација могла да буде видљивија, директнија и приступачнија. Многи грађани за програм сазнају тек „од уста до уста“, разговором са познаницима или здравственим радницима, што показује да је званични маркетинг и даље недовољно снажан.
Због тога би организовање јавних трибина, стручних разговора и отворених презентација могло бити наредни корак у унапређењу програма. Трибине би биле место где би не само парови којима је програм потребан, већ и шира заједница могла да се упозна са могућностима које град пружа, процедурама, стручним тимом и искуствима других парова. Шира информисаност значи и веће разумевање, смањење стигме, али и подршку локалне заједнице — што је изузетно важно за нормализацију тема попут лечења неплодности.
Тим стручњака који би учествовао на трибинама и могућност да одговарају на питања грађана помогли би да ова тема настави свој тренд — да не буде табу тема, већ да се о њој говори уз подршку и разумевање.
Други важан правац у будућем развоју јесте јаче присуство на друштвеним мрежама. Иако је можда данас „све“ дигитализовано, и неки би то могли сматрати маном данашњице, важно је ићи у корак са временом. Зато је важно да ова тема буде – онлајн.
Налажење правог канала или отварање посебног профила посвећеног програму вантелесне оплодње у Смедереву омогућило би да се информације шире брже, јасније и даље. Кроз кратке објаве, видео-објашњења, инфографике и одговоре на најчешћа питања, град би могао да допре до млађе популације, младих парова, али и до људи који информације првенствено прате онлајн.
Осим тога, друштвене мреже би могле бити платформа где се најављују нове трибине, едукације, промене у правилима, рокови пријаве и искуства стручњака. На тај начин, комуникација би постала двосмерна и живља, што је основ савременог приступа јавном информисању.
Потребно је проширити информацију, а управо су друштвене мреже те које могу помоћи на овом путу.
Већа информисаност грађана = веће поверење.
3. Психолошка помоћ, групе подршке и радионице
Град Смедерево тренутно не пружа помоћ у виду специјализованих психолошких центара намењених особама које се суочавају са неплодношћу, што јасно показује колики простор постоји за унапређење.
У претходним прилозима разговарали смо са психијатром Јеленом Трајковић-Цветковић, која је указала на то колико су радионице, групна подршка и стручна психолошка помоћ важни током целог поступка вантелесне оплодnje. Овде говоримо о психолошкој подршци везаној за сам процес, али и о подршци парова како би очували свој однос, који често може бити нарушен.
Њена стручна запажања потврђују да парови често пролазе кроз страх, притисак, неизвесност и емотивну исцрпљеност, и да психолошка подршка може бити подједнако важна као и медицинска.
Зато би формирање психолошких саветовалишта у Смедереву представљало велики искорак напред. Такви центри би нудили индивидуална и партнерска саветовања, едукативне разговоре, емотивну припрему пре започињања поступка, као и континуирану подршку током свих његових фаза. Тиме би парови имали сигурно место где могу да се суоче са тешкоћама, поставе питања и добију стручне смернице.
Један од кључних сегмената будућег развоја јесте и оснивање група подршке, у којима би грађани могли да разговарају са другима који пролазе кроз слична искуства. Јелена Трајковић-Цветковић је у разговору нагласила да управо заједничко дељење искустава, емоција и дилема значајно смањује осећај усамљености и олакшава емотивни терет целог процеса.
Поред тога, Смедерево би у будућности могло да организује радионице и тематске едукације о стресу, емотивним фазама поступка, комуникацији у партнерским односима и техникама суочавања. Ове радионице би биле драгоцене и за саме парове и за чланове породице, који често желе да помогну, али не знају на који начин.
Развој психолошке подршке представља један од најважнијих праваца будућег унапређења програма вантелесне оплодње у Смедереву. Спој медицинске бриге и емотивног оснаживања може створити окружење у којем се парови осећају сигурно, прихваћено и подржано на сваком кораку.
Смедерево има прилику да изгради савремен, хуман и свеобухватан приступ вантелесној оплодњи — приступ који брине не само о медицинском делу, већ и о менталном здрављу, заједништву и емотивном благостању људи који се боре за родитељство.
4. Инфо-дан за ВТО
Иако град Смедерево последњих година постаје све активнији у подршци паровима који пролазе кроз процес вантелесне оплодње, простора за напредак итекако има. Постоје идеје које би град могле да издвоје као пример добре праксе у Србији.
Једна од идеја коју је навео и један грађанин у нашој анкети јесте: инфо-тачка за парове. Оснивање инфо-дана за ВТО, једном недељно, у оквиру Градске управе.
То би био простор у којем би парови једном недељно, на јасно дефинисан дан, могли да добију све информације о поступку, потребној документацији, рефундацијама и могућностима које пружају држава и град. Скоро све ове информације већ се налазе на званичном сајту нашег града, тако да би ово представљало само унапређење постојеће праксе.
5. Билтен ВТО
Овај предлог односи се на стварање месечног „фертилити билтена“ – кратког, јасног и лако доступног документа у којем би се налазиле све актуелне информације, препоруке лекара, новости о програмима и смернице за парове који тек улазе у поступак.
Овако обликован материјал значио би посебно онима који први пут пролазе кроз ВТО и не знају од чега да почну.
Такође, дељење оваквог садржаја, односно памфлета у различитим институцијама, али и ресторанима, салонима и објектима које људи често посећују, значајно би унапредило маркетинг програма вантелесне оплодње.
6. Истраживање додатних трошкова и сарадња са приватним лабораторијама
Иако град пружа финансијску подршку и покрива трошкове ВТО, потребно је истражити да ли постоје додатни трошкови који падају на парове, као и да ли би сарадња са приватним лабораторијама — ради пакета анализа, едукативних консултација или различитих попуста — могла бити значајна за парове који пролазе кроз овај процес.
7. Подршка фирми својим запосленима који пролазе кроз процес вантелесне оплодње
Ова тема можда неће ускоро бити у потпуности реализована, али како бисмо јој се приближили — важно је да о њој говоримо.
Уместо питања послодаваца на разговору за посао: „Да ли планирате дете ускоро?“, које често представља и окидач приликом запошљавања, потребна је подршка.
Увођење флексибилног радног времена или дана слободног током хормонске стимулације значајно би олакшало процес запосленим женама, док би послодавци показали висок ниво друштвене одговорности. У појединим европским земљама оваква пракса већ постоји.
8. Онлајн едукација од куће
Данас се многи курсеви прате онлајн, па чак и књиге читају у дигиталном формату.
Једна од идеја јесте да град подржи израду једноставног онлајн програма који би парове припремао за улазак у ВТО – од савета о исхрани, преко основне едукације о хормонским стимулацијама, до разумевања целог поступка. Овакав програм био би идеалан за све који желе да се информишу код куће, сопственим темпом.
9. Поједностављење документације
Иако смо у разговору са мајком која је прошла кроз овај процес сазнали да сама документација није представљала сложен процес, сложићете се — када је папирологија у питању, увек постоји простор за унапређење.
10. Мрежа стручњака при пријави за ВТО
Уколико би пар одмах по пријави добио „свој тим“ стручњака, од самог почетка би имао организовану, свеобухватну подршку која обухвата:
• гинеколога
• нутриционисту
• психијатра или психотерапеута
• друге стручњаке, у зависности од потреба пара.
Од првог контакта са системом добијале би се јасне смернице и стручна помоћ, што у старту представља и медицински и психолошки подржавајући процес за све који улазе у поступак.
Није важно само да слушамо — већ да заиста чујемо. Сви ови предлози инспирисани су оним што нас је кроз овај пројекат водило, а то су грађани Смедерева и стручњаци који су говорили на ову тему.
Ови предлози, сваки за себе, али и сви заједно, имају један заједнички циљ — да Смедерево буде град који, осим финансијске, пружа свеобухватну, људску и стручну подршку паровима који се боре за родитељство.
Потребно је време за реализацију свега поменутог, али истрајност и континуитет који је град већ омогућио показују јасно да се циљеви о стварању новог система и амбијента у којем ће парови бити охрабрени да уђу у овај процес — заиста реализују.
Град је препознао важност ове теме, услови су од већ добрих значајно побољшани у односу на прошлогодишње. Због тога се надамо да ће се у наредним годинама овај тренд раста наставити. Простора за још већи напредак има, а континуираним радом на овој теми циљ је да се град Смедерево позиционира као пионир иновативног програма вантелесне оплодње и репродуктивног здравља — и да систем настави да слуша оне којима је намењен.
Град, ви, ми… Боримо се заједно.
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту
нужно не изражавају ставове органа који је доделиосредства.