„НАШЕ НОВИНЕ“ У ПОСЕТИ ТТПШ „ДЕСПОТ ЂУРАЂ“:
По први пут од оснивања средње школе „Деспот Ђурађ“, прошле школске године није уписано одељење за смер месар. Спрам почетака тог профила и ранијих искустава када је одзив био одличан, па је у одељењу увек било по 30 ученика, сада је проблем да се обезбеди и половина од тога.
Све нас у школству погађа ова ситуација око наталитета, а када је реч о смеру за месаре, то се свело на једно одељење где је пола ученика за тај образовни профил, а пола за профил пекар, што значи по 15 ученика. На жалост, прошле године нисмо добили зелено светло од Министарства за упис прве године за месаре. Сматрам да је то велика грешка зато што, верујте, ни дана нема да мене неко од регионалних менаџера великих маркета у Смедереву или приватних предузетника који имају радње и кланице не зове и пита за неко дете које бих могла да препоручим. Ја на жалост, такве ученике више немам – каже Радмила Петровић Карапанџа, професор стручних предмета за образовни профил месар, по струци ветеринар.
На ову, помало апсурдну ситуацију у којој су ђаци незаинтересовани за овај смер док је истовремено, на тржишту рада велика потражња, утиче и чињеница да се доста оних који су тај смер завршили, после средње школе одлучио на промену занимања или се отиснуо у иностранство, пре свега у регион, у Словенију и Црну Гору, као и земље западне Европе где одлично зарађују напомиње професорка.
Сада се дешава пак да нам се јављају техничари који су завршили нашу или чак Вишу школу у Пожаревцу за захтевом за преквалификацију у месаре. Они су начули какве су могућности запослења, да су плате одличне и колико могу да зараде ако су добри у том послу. Ђаци, наравно, нису свесни да имају савршен занат у рукама и да је могућност запослења и напредовања велика, да су сви маркети код нас уједно и наши социјални партнери, у њима се обавља практична настава, то су ДИС, Макси, Рода, Идеа и мали приватници. Сви они, драге воље примају ђаке, многи их и стипендирају. При том селекција није тако ригорозна, а стипендија је 7000 динара месечно. Али, примера ради, међу садашњом генерацијом нема стипендиста јер они сами нису желели да се обавежу да ће након школовања радити код оних који их стипендирају – објашњава Радмила Петровић Карапанџа.
За ову годину, из школе „Деспот Ђурађ“ од Министарства је затражено да се им профил за месаре врати, одговор чекају и надају се да ће бити позитиван. Али, то неће ништа значити уколико се не јави довољан број будућих ђака, који, како поручује Петровић Карапанџа, при избору будућег занимања треба да воде рачуна о томе какве су перспективе за налажење посла, а не да ли је занимање „звучно и модерно“ или не: На жалост, у том узрасту они бирају према томе како неко занимање „звучи“ и шта ће им други рећи. Тако, наша деца више воле да буду техничари па макар седели на бироу деценијама, или радије бирају нека друга занимања трећег степена која се зову звучније. А не виде предности савршеног заната који могу да имају у рукама. Сви наши ученици који почну да раде у супермаркетима, имају велику могућност напредовања. Ја имам ђаке који су завршили за месаре, а сада су директори, односно шефови великих маркета по Београду. Од полазне ставке – радника на белој линији, преко шефа беле линије и шефа неког мањег објекта, па чак и до позиција регионалних шефова, они стижу путем интерне доквалификације у самим фирмама. Могућност је велика, свако ко је имало мудар, вредан, радан посвећен може да веома напредује и одлично заради.
Њен колега, Миодраг Живковић, такође ветеринар и професор на овом смеру, објашњава да је прошле године, упис у јуну за месаре ишао уобичајено, али да деца, која су тада изабрала то занимање, касније сва пребачена на профил пекари.
То се догодило зато што је за наше занимање највеће интересовање у августовском уписном року, када дође више ђака, углавном оних који не буду примљени на нека друга занимања или они који су полагали поправне испите у основној школи па нису матурирали у јуну. Желео бих да истакнем још једну важну ствар, овде су махом деца са села, за њих је оно што уче на смеру за месаре део свакодневице и преживљавања. Човек мора да једе, а ако већ има стоку, онда мора да и сам да зна шта и како треба да ради, или мора да плати неког другог. Ако ништа друго, наши ђаци ће бар у својим домаћинствима знати да примене доста тога наученог, а успут могу понешто још да зараде. Говорили смо о потражњи, верујте, и мене је читаве зиме звао човек да му за ДИС у Пожаревцу нађем раднике… – додаје Живковић.
План уписа за наредну годину је већ готов и биће послат Министарству на увид, с тим што је по том плану, предвиђено комбиновано одељење са месарима и пекарима. Укупно ће иначе, бити седам одељења, четири за техничаре четворогодишњег смера (ветеринарски, прехрамбени, за прераду хране и хемијски) и три трећа степена (комбиновано одељење, модни кројач дуално и произвођач прехрамбених произдвода).
Очекујемо да конкурс за упис изађе до првог маја. Радимо презентацију занимања, форимрамо тим или два и обилазимо основне школе, углавном сеоске, упознајемо децу кроз штампане материјале, флајере, обавезно и видео презентацију. Том приликом настојимо да представимо и предности смера за месаре. План уписа је иначе пројектован на основу броја ученика који завршавају основну школу. То је 1054 ученика, али увек се деси да се њих 30 до 50 упише ван Смедерева. На тај број урачунавамо и 3% поноваца – закључује за Наше новине директор школе Миладин Виторовић.