ВОЋКЕ И САДНИЦЕ СУ ЗИМИ ЧЕСТО ХРАНА ДИВЉАЧИ

Сваке године у зимском периоду, а посебно када су јаче зиме, због дубоког снега и недостатка друге хране, младе воћке у воћњаку, као и саднице воћака и шумског дрвећа у расадницима, изложене су могућим штетама од стране зечева, срна и остале дивљачи.

Пише: Биљана Николић, дипл.инж.пољ. ПССС Смедерево

Зечеви најчешће глођу кору младих воћака и другог дрвећа, већ рано у јесен, након опадања лишћа, а нарочито након што падне снег и нестане друге хране. Висока дивљач, срне, јелени гризу младе гранчице и хране се њима.
Уколико су оштећена места глатка, знак је да је то учинио зец, а ако су оштећења на воћки храпава, то је учинила срна.
Уколико је кора делимично уништена воћка ће преболети, али ће слабије напредовати. Ако је кора уништена око целе вочке, иста ће се сасушити. Ако је штета на стаблу делимична, препорука је премазивање калемарским воском или крављом балегом на месту где је кора уништена.
Младе воћке и саднице воћака и шумског дрвећа могу се заштитити од дивљачи механички:
постављањем ограде од жичаног плетива око воћњака (ова мера је доста скупа па се ређе примењује) или
омотавањем појединих стабала (сламом, кукурузовином, пластичном фолијом, натрон папиром и другим отпадним материјалом за увијање. Међутим, омотавање стабла сламом, кукурузовином и сличним материјалом привлачи волухарице, тако да се мора вршити преглед на присуство мишева који тада могу причинити штету на вочкама)  и
хемијским средствима, која одбијају дивљач. Заштита хемијским средствима врши се прскањем или премазивањем младих воћака и шумског дрвећа.
Премазивање стабала или прскање одређеним хемијским средствима има за циљ да делује репелентно – одбијајуће. Данас се користе материје на бази карболинеума у концентрацији 10%, затим на бази сумпора – маст и сумпорно-уљна емулзија. Препоручују се различите смеше за премазивање воћки: смеша балеге и земље, затим загрејана свињска маст или лој са додатком 2 кг рибљег брашна и друго.
Премазивање стабала треба вршити по лепом и сувом времену, како би се средство на биљци осушило и остало у довољној количини. Након премазивања стабала пожељно је да не падне киша око 5 сати. Киша не може растворити препарат, јер се исти не раствара у води, али га киша може спрати са воћке. Ако се изврши премазивање дебла препаратом и падне јака киша треба поновити третирање, а ако кише нема онда тек након 3 недеље треба поновити премазивање воћака. Обично се младе воћке заштићују до један метар висине, али у подручјима где падају дубоки снегови, премазивање може бити и више од 1 метра висине. У том случају треба премазати и најниже гране.