ПОСЛЕДЊЕ ОВОГОДИШЊЕ ЗАСЕДАЊЕ ГРАДСКЕ СКУПШТИНЕ:
Нацрт буџета за наредну годину, владајућа већина је окракатреисала као амбициозни, развојни и социјално одговорни, док је за опозицију то само још један списак лепих жеља које се понављају из године у годину. У 2018. планирана су 43 капитална пројекта, а укупан приход се очекује у износу од 4 милијарде 34 милиона 686 хиљада 622 динара.
На последњем овогодишњем заседању пред одборницима је био низ тачака, и на десетина подтачака с обзиром на то да су усвојене измене програма пословања неких предузећа за 2017, као и планови рада за сва јавна предузећа и установе у 2018. години. Централна и најважнија тачка, свакако је била усвајање буџета, а под том, првом тачком дневног реда нашли су се, у обједињеној расправи одлука о измени буџета за 2017, извештаји о реализацији прихода и расхода у градској каси за првих шест, односно девет месеци, извештај независног ревизора за 2016, нацрт буџета за наредну годину и програм социјалне политике.
Предлог одлуке о изменама буџета за 2017, пратктично се односи на трећи ребаланс којим је, у односу на прошлу измену, укупно планирана сума у градском буџету смањена за 45,5 милиона динара, па је, дефинитиван, овогодишњи буџет остао на нивоу од око 3,7 милијарди динара. Међу изменама које се односе на умањење, јесте и сума од 13,5 милиона предвиђених за путеве, јер како је наведено, до краја године није могуће реализовати остатак тих јавних набавки.
Пре самог приказа о томе колика средства планира град у наредној години, Славиша Стошић, известилац по свим поменутим тачкама, најпре је скренуо пажњу на значај привреде као сектора који умногоме утиче на пуњење буџета и обезбеђује приходе свакој локалној заједници. У 2017. имамо 1119 регистрованих и активних привредних друштава, новооснованих 42, а брисана су свега три. Овај тренд је позитиван, из године у годину има значајно повећање што значи да је у овом граду повољан амбијент са становишта развоја предузетништва. Са становишта броја предузетника, у 2017, активно је обављало своју делатност њих 3020. Новоосновано је 93 предузетника, а брисано је 125 и то је иначе најмањи број брисаних на годишњем нивоу до сада. На дан 31.10. на евиденцији Националне службе за запошљавање регистровано је 6 723 незапослених, што говори да тај број опада. О Слободњ зони мало причамо, а она је агрегат привредног развоја. Слободна зоне су у Србији оствариле промет од преко 20 милијарди евра, бележе рапидан раст, а Смедерево се може похвалити резултатима рада своје зоне. У 2015. Слободна зона је имала по пет чланица, иностраних и домаћих. Већ 2016. Тај број је порастао на 15 (осам домаћих и седам страних). Промет је 2015. године био 10,7 милиона евра, већ наредне године то је дупло већи износ – 22,6 милиона евра. Ово су охрабрујући подаци, очекујемо да у 2017, промет буде бар три пута већи у осносу на 2015. Железара је посебно важна, индустријски гигант, чије руководство најављује нова улагања и потврђује добре резултате у досадашњем раду, а очекује се и да у Индустријску зону дођу још неке кинеске компаније. Привредни субјекти су наши обвезници који пуне буџет, како Републике тако и града Смедерева – нагласио је Стошић.
Укупни приходи и примања у градском буџету за 2018. предвиђају се у износу од 4 милијарде 34 милиона 686 хиљада 622 динара. Од тога, средства из буџета су 3,9 милијарди, а остало средства из сопствених и других прихода, 95,6 милиона. Највећим делом, односно у висини од 1,4 милијарде, заправо је новац од пореза на доходак, добит и капиталне добитке, па ова категорија и даље остаје доминантна када је реч о структури прихода. Од пореза на имовину планира се приход од 427 милиона динара, од прихода од продаје добара и услуга 253 милиона, а по основу трансфера од других нивоа власти чак 734 милиона. Од тога се рачуна на капиталне наменске трансфере од 325 милиона динара, у шта се, између осталог убраја комасација катастарске општине Кулич и Шалинац (18,8 милиона), комасација дела Осипаонице (35,3) и Скобаља (27,5), наводњавање – Удовички плато (233,5 милиона за све три фазе).
Када су у питању расходи, односно план коме ће и колико бити додељено у наредној години, Стошић је напоменуо да је за финансирање рада локалне самоуправе, текуће услуге и трошкове потребно 1,6 милијарди динара. За предшколско образовање опредељено је 350 милиона, што уз сопствена средства ПУ „Наша радост“ од 36,2 милиона, укупно чини 386,6 милиона. Овим је предвиђено проширење смештајних капацитета и куповина простора. За функционисање основног образовања одређено је 238 милиона, за средње 96 милиона, за развој културе 199 милиона. Имајући на уму да установе културе планирају да учествују и сопственим приходима, у развој културе биће укупно уложено 252 милиона. Између осталог, биће, са пет милиона динара финансиран филмски фестивал у Смедереву. Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево из буџета ће имати 7,9 милиона, а из сопствених средстава 26,2, укупно 34 милиона. У наредној години се, од надлежног Министарства обезбеђује и 22 милиона за статичку санацију и стабилизацију Куле 11. Регионалном центру који рачуна на 5,6 милиона сопствених прихода, припашће и 9,8 милиона из градске касе. За градске функционисање градских месних заједница биће издвојено 2,7, а за сеоске 48 милиона. Ово су, истиче известилац суме само за покривање материјалних трошкова, док су развојни и инфраструктурни пројекти планирани у другим разделима.
У програме развоја спорта биће инвестирано око 136 милиона, углавном кроз дотације спортским клубовима и организацијама (110 милиона), као и ЈП Спортски центар (6 милиона), Спортској хали (20 милиона). ЈП Урбанизам може да рачуна на 24 милиона, Дирекција у ликвидацији на 32, Смередевсска тврђава 7 милиона, ГСА 5 милиона… У делу комуналне делатности, за уличну расвету иде 202 милиона од чега за увођење ЛЕД расвете 80милиона динара. За опремање Централног гробља планирано је 12 милиона, за водоснбдевање 16 милиона. Одлука о буџету садржи 43 капитална пројекта чији је период имплементације две године. Вредност ових пројеката је преко милијарду динара. Буџет је амбициозан због чињенице да у односу на раније нацрте, садржи пројекте који омогућавају да кроз неке друге програме, обезбеди још додатних средстава. Развојни је јер наставља континуитет улагања у комуналну и путну инфраструлктуру, а социјално одговорна димензија је у томе што је за услуге социјалне заштите опредељено 247 милиона – казао је Стошић.
Према информацијама о оствареним приходима и расходима за првих шест, односно девет месеци које су се, као подтачке такође нашле у оквиру прве тачке, саопштено је да се у односу на план, буџет града Смедерева у првој половини године реализован у износу од 38,2%, док је закључно са септембром, реализација прихода и расхода износила 55% плана. Управо ту је, опозиција нашла највише повода за критике доводећи у питање реализацију планираног буџета за 2017, који је уз то још и додатно смањен, а самим тим и нацрт за 2018. Ми смо чули импрсисвне бројке и статистику, међутим, ја бих подсетио да та статистика треба да буде приметна животу грађана Смедерева. Ми се залажемо за породичну политику, чули смо да се за наредну годину за подршку рађања и породиљама планира нешто мало више од 100 000 евра, али за један град величине Смедерева, то је могло да буде више, ово су тек два концерта Аце Лукаса. У прошло години у Србији се родило најмање беба у протеклих 100 година. Број становника је за 10 година смањен за 385 000, годишње нестане општина средње величине, просечна породица у Србији има само једно дете. Прошле године је склопљено 1000 бракова мање него 2015. Статистички гледано умиремо од многих болести које се могу спречити и које су последица нездравих стилова живота. Породицца је основна јединица друштва, ми смо сходно томе, а ја сам то поднео 27. октобра, градочеленици и предесднику Скупштине поднели једну Декларацију у којој се залажемо за већу подршку породици, сматрајући да ће то променити начин гледања владајуће већине на те круцијалне проблеме. Ако нешто не променимо, биће све горе. Не видим веће помаке и зато се не слажем да је овај буџет развојни. Ако не доноси бенефит обичном човеку, ако не му не помаже, не утиче на његово опредељење да прошири породицу, онда није развојни. Цифре су једно, а животна реалност друго – казао је шеф одборничке групе Двери ДСС, др Игор Швоња.
Милутин Вучковић из редова Покрета „Доста је било“ поручио је да је, пред крај ове године, за очекивати било да се одборницима уз извештај о реализацији буџета за шест и девет месеци 2017, каже и колики је тај проценат на дан заседања, јер планови не значе ништа ако се не реализују. Ако знамо да смо у првих девет месеци имали остварење од 55% и ако се та динамика настави, а ја нисам чуо ни један разлог зашто би било другачије, онда ћемо ми стићи до укупне реализације од 75%. И прошле године је била слична ситуација, чини ми се 82% и ми опет сад, за наредну годину планирамо повећање буџета. Ја схватам ово можда наивно, не разумем се у финансије много, али по мом мишљењу, ми у ствари имамо дефицит у буџету. Јер, ако се он не оствари 100%, ко то неће да добије новац за оно што је требало, суме које су планиране апроприцајимама? Који су то корисници који неће добити средства? Ја знам каква је ситуација у образовању, добијете средства која сигурно нећете потроштии, а за оно што вам треба не добијете и на крају, оно са раздела који вам није потребан вратите, а за оно што вам је био потребно, новац нисте ни добили… Видимо да је за образовање планирано 208 милиона, али би се та средства могла сагледати само када бисмо ми имали преглед по појединачним школама. Видео сам да су за набавке предвиђена три милиона, то је добро, дуго година није било тога у нашим школама, видео сам да је за пројекат реконструкције Гимназије у плану је 15,5 милиона, што треба обезбеди Управа за јавне радове. Надам се да ће то бити пре оне године када Гимназија буде славила 150 година постојања. Капиталних пројеката има много, као и прошле године, али да вас подсетим у 2017, капитални пројекти су реализовани са једном шестином. Од 360 милиона реализовано је само 60. Према томе, ова пројкеција изгледа добро, али то неће бити реализовано.
Његов колега из исте одборничке групе Дејан Пирић скренуо је пажњу на чињеницу да је презентација планираног буџета била добра и исцрпна, али да је све то што је Славиша Стошић казао за говорницом, по закону требало да буде предочено и грађанима Смедерева, али да у нашем граду поново изостаје јавна расправа о годишњем буџету и стављање истог на јавни увид свим суграђанима.
Јовица Вујовић, до скоро из редова ДС, који ће убудуће наступати као самостални одборник, похвалио је износе опредељене за пољопривреду, али и изразио став да би улагања у селима морала да се реализују равнонмерније. У Сватету МЗ Водањ свих деветоро су чланови владајуће већине, али у Водњу се не ради ништа. И чланица Градског већа је видела шта је са школом, али ако одемо само у суседне Удовице, то, као да је друга држава. Хајде да мало равномерније размишљамо о селима. Сваки буџет на крају године најбоље могу да оцене наши грађани, да ли су они задовољни условима живота, само то је меродавно.
Шеф демократа је дискусију о буџету за нередну годину назвао бесмисленом јер тај нацрт садржи мноштво пројеката који се из године у годину „премештају“ кроз буџете који се изнова усвајају, док се ништа од тога не реализује: Буџет града за 2018. је бесмислено коментарисати, то је невероватан списак жеља, пропаганде, рекламе, предизборних обећања, планиран на чак четири милијарде. За овом говорницом поново иста обећања. Ви и следеће године наводњавате Удовички плато, четврту годину заредом, а Вучић је то обећао још 2014. у предизборној кампњи. ЛЕД расвета, ево, трећа година. И сад опет слушамо како је добра ЛЕД расвета. Па добро, јесте, знамо, али зашто је три године нисмо увели? Прво је убацимо у буџет, па је избацимо, па одредимо за то 50 милиона, па спустимо на 20. Па дође фирма да је уради, ал’ то није наша фирма, па дај други тендер… Пристан. Хоћемо ли опет о томе? Трећу годину заредом дочекујемо велики број туриста на пристану. Знате колико је бродова до сада приспело ту? Ако изумемо оне бродиће што стају за Смедеревску јесен – ниједан. Монтажна гаража, хоћемо ли и о томе поново? Ено, стоји већ две године на истом месту, од како је стигла. Чули смо за спорт, новац ту заиста делите шаком и капом, али све – у фудбал. Не постоји ниједан други спорт у овом граду, приватним клубовима дајете новац. Људима који наплаћују деци, продају дресове и сву опрему и поврх тога добијају новац од града. Знате ли колико је Шах клуб који је првак своје лиге ове године добио? Нулу. Срам вас било. Шаховски клуб, један од два првака државе у историји смедеревског спорта, ове године је добио нула динара за такмичење. Срећа, па су успели да оду да не би били избачени. И освојили су то такмичење. Тако ви делите новац. Уосталом, сачекаћемо и ту реализацију, видећемо следеће године шта је од овога заиста урађено.
У дану када је потписан уговор са извођачем радова за прву фазу Удовичког платоа, што уједно значи и трансфер од скоро 50 милиона динара на рачун града Смедерева, градоначелница је казала да ће буџет за 2017. сигурно бити извршен за 80% иако неке капиталне пројекте често коче проблеми у виду нерешених имовинско – правних односа који се појаве тек када почне реализација. А онда је, напомиње Аврамаовићева, потребно доста времена да се планирано и оствари: И обично је то степен реализације сваког буџета, једне године смо имало 90%, када смо у новембру продали земљиште за Шопи центар. Колаиција на власти има визију развоја овог града и подршку државе, Владе, председника Србије и Српске напредне странке, полако напредујемо. Овај буџет постаје све већи, годишње је у просеку већи за од 170 до 200 милиона. Делимично и због броја радника који је упошљен у међувремену. Креирајући овај буџет, мислили смо на сваки сегмент развоја друштва. Ово је нацрт прихода, наравно да желимо извршење од 90%, трудићемо се. Питате зашто правимо већи буџет ако знамо да нећемо све остварити? Увек, с намером правимо мало већи буџет зато што стално током године настојимо да остваримо још више, и померамо границу и увек се надамо да ће прилива бити више. Ми оставимо простора да неке ствари можемо да урадимо, планирамо их, па за случај да има новца онда их и реализујемо. За четири године, буџет Смедерева је већи за 800 милона динара. Али, постоји још једна ствар. Морамо се мало више бринути о пореској политици јер нигде нема да држави не плаћате, а да од државе очекујете. У сваком селу у које сам отишла, свуда су тражили путеве, улице, обнову објеката, што је нормално и треба да траже. Међутим, свега три одсто становника у нашим сеоским срединама плаћа порез. Овај буџет је развојан, предвиђа велике пројекте обнове и радове – казала је др Јасна Аврамовић.
Председник Скупштине, Богољуб Спасојевић је апеловао на све суграђане да се одговорније односе према локалној заједници јер од пуњења буџета, зависи колико ћемо новца сви имати на располагању за важне пројекте којима се побољшавају животни услови: Био би овај и сваки други буџет остварен у већем проценту да смо били мало савеснији, да смо измиривали законске обавезе. Апелујем на савест свих нас, да извршавамо своје обавезе, тај порез не застарева. Апелујем и на мало поштенији однос, знамо сви да има оних који су пријавили власништво над старим објектима од 20 или 30 кавдарата, а у међувремену су ту подигли куће десет пута веће. Злоупотреба и несавесности има на још много примера, када је у питању закуп пословног простора, у Данубијусу ни половина не плаћа порез на закуп. Злоупотребљава се и право на накнаду за путне трошкове, има оних који су пријавили да живе у неким другим местима, па узимају новац за превоз, а у ствари нигде не иду. И то је злоупотреба, и ту апелујем на савест свих суграђана, ако свако од нас уради само оно што је исправно и што је обавеза по закону, биће знатно више средстава које можемо да уложимо у друге ствари.