РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ЗА УСАВРШАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ У ОБРАЗОВАЊУ:
Од свега два семинара, колико их је, за подручје читаве Школске управе Пожаревац, приликом оснивања, 2009. године било у Центру, листа организованих обука, едукација, трибина и радионица које су акредитоване, нарасла је до цифре од преко 1000. Центар је у потпуности испунио сврху и очекивања, па и више од тога, каже директор Боривоје Јаношевић.
Регионални центар је основан пре нешто више од осам година, тачније, 30. октобра 2009. одлуком Скупштине града, а на основу уговора влада Републике Србије и Швајцарске Конфедерације. Убрзо након тога изведени су и неопходни грађевински радови на згради Монопола, а затим је и свечано отворен Центар који је, по једнодушној оцени корисника, колега из осталих центара, изјаве тадашњег амбасадора Швајцарске, најлепши у Србији. Годинама касније, а на измаку још једне календарске, оно што је још важније, Центар је у међувремену прерастао у најрепрезентативнији, и то не само на естетском плану, већ и по ономе што је најзначајније и чиме испуњава сврху – он је и у функционалном смислу испунио и превазишао сва очекивања.
Приликом оснивања, основна намена је била да то буде Центар за стручно усавршавање односно, за професионални развој просветних радника, али се показало да много шири круг корисника има потребе да овај простор стави у функцију својих текућих активности. Говоримо о мултифункционалном простору, са неколико сала, информатичким кабинетом, просторијама за паузу и предах у раду. Од 2013. смо, такође уз помоћ и донацију швајцарске владе отворили и ресторан и смештајне капацитете који су на трећем спрату зграде, тако да смо омогућили и вишедневни боравак корисника наших услуга по врло повољним ценама. Због хроничног проблема и недостатка смештајних капацитета у граду, Регионални центар је, на жалост, постао и једино право место за смештај гостију са стране, који очекују одређене услове смештаја и коректан однос. Иако је то периферна ствар у нашем раду, ми се и тим делом пословања поносимо, јер ипак, порука коју одавде шаљемо изван Смедерева је лепа – да у овом граду могу да виде једну тако компактну целину на једном месту. Све су ово, наравно, били само технички предуслови за рад свих ових осам година. Оно што је значајније, то је да је током тог периода одржано преко 1000 акредитованих семинара, обука и трибина за просветне раднике којих је кроз Центар прошло неколико хиљада. Наш обухват је не само на ових 11 општина које су под ингеренцијом Школске управе Пожаревац, већ нама гравитирају и општине Вршац, Ковин, Панчево и многи просветни радници из Београда који су ту видели свој интерес јер су цене у нашем Центру значајно ниже него што је то случај у престоници. И то је једна од значајнијих ствари јер је формирањем Мреже центара 2010. године постигнут договор да се цене семинара лимитирају. До тада је то био доста уносан бизнис јер су реализатори семинара наплаћивали велике суме, што није било ни у интересу корисника, ни локалних самоуправа које је то требало да финансирају. Оно што је обележило претходне године је отварање Научног клуба. У последња два циклсуа акредитација тих програма, опет са поносом, могу да истакнем да је баш наш Центар од свих у Србији, онај са највећим бројем изабраних пројеката. То је важно пре свега са аспекта мотивације наставника и ученика да се баве и тим неформалним образовањем које заправо подстиче основну сврху онога што се жели реформом образовања – да се код деце подстиче креативност у мишљењу, а не да се инсистира на нагомилавању знања. Једно од најзначајнијих постигнућа током осам година рада, свакако је успех који се огледа у чињеници да смо, на почетку рада 2009. имали, на подручју читаве Школске управе Пожаревац, само два акредитована семинара. Од тада до сада је скоро 100 нових семинара акредитовано. Имајући на виду да се на једном ангажује минимално по два радника, то значи да најмање 200 људи ради на тим програмима стручног усавршавања, што је само по себи драгоцено јер сведочи најпре да су се ти људи заинтересовали, урадили нешто ново и сада се сигурно на други начин гледа на креаторе тих програма. Оно што треба рећи, у почетку су постојале предрасуде према тим програмима. Сматрало се да треба да их изводе само универзитетски професори, академици, а показало се пак, да су креатори програма који су најпримењивији у пракси, што и јесте основна сврха, заправо наше колеге. Само на тај начин што су на папир ставили своја добра искуства из праксе они су направили одличне пројекте – каже мр Боривоје Јаношевић, директор Регионалног центра за професионални развој запослених.
Кроз ту установу, осим просветних радника, прошло је око 40 000 других корисника, од уметника до спортиста, научних радника, лекара, чланова струковних удружења… Са Привредном комором Србије Центар такође има одличну сарадњу, као и са бројним организацијама из Београда, посебно истиче директор.
У последње време смо претрпани захтевима, дешава се и да неке морамо да одбијемо јер не можемо свима да изађемо у сусрет. Ових дана, Центар врви од деце јер полако стварамо навику код наставника да неке од часова одражавају овде што је вишеструко корисно. Ове године смо отворили одељење Научног клуба у селу Рановац код Петровца на Млави, а такође ових дана преговарамо око отварања Одељења центра у том граду. То је неки наш пут на Исток Србије, давнашња жеља да се тај део земље покрије када је реч о стручном усавршавању, јер од Књажевца на југоистоку Србије, до Смедерева не постоји центар који би покривао рај регион. На иницијативу председника општине Петровац на Млави и директора Гимназије почели су разговори о отварању тог Одељења. Добили смо сагласност. Смедерево тиме ништа не губи, на против, тиме само доприносимо децентрализацији науке и чинимо се доступном свима. То Одељење за сада неће бити правни субјекат већ једна „истурена канцеларија“, а онда у неком наредном периоду Скупштина Петровца на Млави може да одлучи да формира центар – каже Јаношевић.
Када је реч о целокупној 2017. Јаношевић напомиње да је била мање добра него што смо желели и очекивали, додајући да свака изборна година иначе прође лошије. Оно што је Центар омело у реализацији основних активности током последње три године је припајање Радничког универзитета, чиме је како каже Јаношевић успорен даљи развој Центра, не само због некомпатибилности њихових активности и онога чиме се Раднички раније бавио већ и због тога што је реч о институцији која је бар десет година уназад потпуно девастирана. Раднички је изгубио функцију јер је основно образовање одраслих изузето из надлежности Радничког, такође, факултети су због законских прописа морали да оду одавде, остале су неке приватне школице и агенције које то раде под неким другим условима. Раднички је таворио десет година па је немогуће било било шта учинити. Уз то су Центру натоварени неки други проблеми, статусни, решавање вишка запослених што је умногоме пореметило редован рад и наше активности. Али упркос свему, остварено је толико тога због чега је овај Регионални центар, уз остале установе културе место које даје посебан печат културном идентитету овог града и по њему Смедерево постаје препознатљиво. Мислим да се наша установа у потпуности уклапа и дочарава ту слику другачијег, развијенијег и још лепшег Смедерева – закључује директор Регионалног центра.