НАЈВИШЕ ПРОЈЕКАТА ЦПН ОДОБРИО СМЕДЕРЕВСКОМ НАУЧНОМ КЛУБУ:
Научни клуб Смедерево реализује шест различитих пројеката намењених ученицима, које су предложили просветни радници, а за које су средства обезбеђена на основу конкурса Центра за промоцију науке.
Од краја октобра, па до краја јуна наредне године, Научни клуб у Смедереву биће место бројних, живих окупљања, радионица и вежби које ће пратити реализацију шест одобрених пројеката. Први, конципиран тако да реконструише „Дворску канцеларију деспота Ђурђа Бранковића“ је већ почео.
Драго ми је што смо почели баш таквим пројектом јер је он у складу са поруком коју желимо да пошаљемо, а то је да Научни клуб, није, како се то често сматра предодређен само за природне науке, већ напротив, желимо да пажњу посветимо и друштвеним наукама. Осим тога, биће и пројекти „Физику на бис“, као и „Распетљавање математике“, веома интересантна идеја која на занимљив начин повезује уметност и народну радиност наших бака са математиком. Аутор је Тамара Ђаковић и тај пројекат је привукао посебну пажњу јавности на недавном сајму на коме се представио и наш Центар. Укратко, биће то један посебан приступ математици. Такође, интересантан је и пројекат „Материјали – од чега је и зашто“, а оно што је нарочито атрактивно, верујем и за ширу јавност, је пројекат „Биомониторинг површинских вода“. Он ће се реализовати у Шапцу, Београду и Смедереву. Поента је да ће реализатори пратити квалитет и садржај воде од Шапца до ушћа у Дунав, а затим од ушћа у Београду до Смедерева, како би дали одговор на питање шта се, у међувремену догађа са водом на том путу. Верујем да ће грађани, локална самоуправа и водопривредне организације од овога такође имати користи и важне информације. Имаћемо и пројекат „Питагора у пет слика“ – каже мр Боривоје Јаношевић, директор Регионалног центра за усавршавање запослених у образовању.
Јаношевић са задовољством истиче да је смедеревски Научни клуб добио највећи број пројеката. Тачније, требало је да их буде и више, јер је одобрен и седми, али је аутор истог, наш суграђанин, доцент доктор Јован Трифуновић у међувремену постао директор Центра за промоцију науке, па се од реализације одустало како не би дошло до сукоба интереса. (Уз све поменуто, а независно од тог конкурса, у плану је и још један математици посвећен пројекат, аутора Мирјане Кокерић).
Имали смо 30 предложених пројеката то је и више него добар одзив на позиве које је Центар упућивао колегама у школама да осмисле пројекте и учествују на конкурсу. Нису само акредитовани семинари просветних радника значајни за образовање, мислим да се и оваквим програмима унапређује школство. Научни клуб је више него потврдио своју улогу јер је много наставника овде дошло, велики је број ђака такође, а дешавало се и да не можемо све да их примимо током неких програма, успели смо да их заинтересујемо, а то је најважније – напомиње Јаношевић.
Регионални центар у Смедереву недавно је отворио и подручно одељење Научног клуба у Рановцу, селу код Петровца на Млави. То је први клуб у Браничевском округу и уједно први у руралном подручју. То је наш допринос децентрализацији образовања и стварању могућности да наука и култура дођу до свих. У разговору за њихове медије, неко ме је питао како ја посматрам то што је један клуб науке отворен у селу. Одговорио сам да су највећа имена Србије, уз Светог Саву и Андрића, научници са села, Пупин, Тесла, Миланковић. Ових дана смо са председником општине Петровац на Млави и директором тамошње Гимназије договорили да у тој школи отворимо одељење Регионалног центра, дакле пренећемо им део својих надлежности и то ће бити од користи свима из Жагубице, Жабара, Кучева, Малог Црнића. Образовање ствара услове за профит, али само по себи не може да буде профитабилно, па зато није реч о конкуренцији смедеревском Центру већ ширењу наше делатности. Био бих срећан да таквих одељења има што више – закључује Јаношевић.