КО ЖЕЛИ РЕНОМЕ И КВАЛИТЕТ ОБРАЗОВАЊА, БИРА ВИСОКУ ТЕХНИЧКУ ШКОЛУ У ПОЖАРЕВЦУ:
У Високој техничкој школи струковних студија у Пожаревцу, која је недавно обележила више од три и по деценије постојања, почела је још једна, како се у управи надају, веома успешна година.
Конкуренција је велика јер се будућим студентима сада нуди много опција, али то, према речима директора, Владана Ђулаковића, у пожаревачкој Високој техничкој не утиче на смањење интересовања бруцоша – квалитет образовања, добри услови за усавршавање и одличан кадар најбољи су гарант стицања дипломе која ће важити и ван наше земље, а све то, препознају и будући студенти који се у великом броју опредељују за ову високошколску установу.
У овој школи, кроз основне струковне и специјалистичке студије, образују се ученици који се опредељују за смерове из области машинства, електротехнике, агрономије, прехрамбене технологије и заштите животне средине. Оно што је новина и што ће свакако, Високу техничку школу позиционирати још боље, јесте то што се овде увелико ради на увођењу мастер студија које би, како се очекује, требало да почну од наредне године. Сада смо тренутно доста ангажовани управо око добијања акредитације за мастер студије и све је спремно за тај тренутак, укључујући и то што смо обезбедили предаваче, а то данас није ни мало лак задатак када је реч о факултетима и вишим школама у Србији – каже Ђулаковић. Ово практично значи да ће ускоро, сви студенти те, али и других школа, имати прилику да наставе усавршавање у Пожаревцу. До тада су им, кроз редован студијски програм креиран по Болоњској деклерацији доступни добри услови за учење и праткичан рад и стручан кадар, а осим тога, ова установа је такође препознатљива и по низу значајних пројеката који се реализују поред редовних активности:
Учествујемо у разним пројектима, протеклих година завршили смо их неколико. Један је са Дирекцијом за шуме Министарства пољопривреде где смо обрадили проблематику заштите шума од пожара и усклађивање закона са постојећим стањем. Други пројекат који смо радили односи се на електротехнику и рачунарство па смо извршили обуке наших радника за коришћење програма везаних за пренос и обраду података, а препоручили смо и број школа где је тај пројекат МикроТик академије такође прошао. Покренули смо и пројекат који се односи на пограничну сарадњу Руминије и Србије, а посвећен је области пољопривреде, тачније прикупљању и чувању аутохтоних сорти воћака и винове лозе. Реализација је у току, прве резултате имамо и они ће бити публиковани у полугодишњим извештајима и на крају пројекта који иначе траје две године. Имаћемо довољно материјала, до сада смо сакупили око 27 сорти, а обухватамо подручје Бора, Мајданпека, Пожаревца, Смедерева, све до Вршца. Пројекат који је доста интересантан и актуелан је утицај пожара на шуме, то радимо у сарадњи са Институтом за шумарство, под покровитељством Министарства пољопривреде. У фокусу је заштита од пожара, али не само у нашем региону већ и околини Новог Пазара па све до Сјенице. Шумски пожари су све чешћи, то су опасне ситуације које треба спречити, а такође треба и тачно да знамо шта се то дешава са флором и фауном после пожара како бисмо обновили ресурсе које имамо у природи. Посебан бенефит за школу је што имамо могућност куповине опреме и мислим да је већ сада сасвим добро опремљена али ћемо још побољшати опремљеност. Свакако, ово је школа која има перспективу – поручује директор Владан Ђулаковић.
Визија ВТШ у Пожаревцу је да се развије у модерну европску високошколску институцију признату по достигнућима свршених студената и да се као равноправни партнер укључи у европске образовне и истраживачке токове. Обједињавањем сопствених научних, стручних и других ресурса и ресурса из окружења, ВТШ у Пожаревцу задовољава потребе корисника услуга, власника, запослених, менаџмента, пословних партнера и друштва у целини. Када је реч о постављеним приоритетима и задацима, најважнији је већ испуњен, акредитација школе у складу са Законом о високом образовању, а осим тога, наставља се рад на увођењу нових смерова и одсека које намећу потребе привреде, инсистирање на доброј теоријској «поткованости» као основи за лакшу примену стечених знања у пракси, а ништа мање пажње поклања се и изградњи интерактивног односа између студената и наставника који се такође непрестано усавршавају.