ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ДР ТАТЈАНЕ БРЗУЛОВИЋ СТАНИСАВЉЕВИЋ

Музеј у Смедереву и Народна библиотека Смедерево организовали представљање књиге др Татјане Брзуловић Станисављевић „Породична преписка кнеза Милоша Обреновића из Архивске збирке Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“.

Учесници у програму били су ауторка, историчар, др Татјана Брзуловић Станисављевић и Дејан Ристић.
Збирка сенћанског велепоседника Јоце Вујића 30-их година 20. века обогатила је Универзитеску библиотеку “Светозар Марковић” са скоро 3.000 докумената. Међу њима је и архива књаза Милоша Обреновића, која родоначелника династије Обреновић приказује као државника, вештог парничара, педантног домаћина али и нежног и брижног оца.
Вујићева архивска збирка најзначајнија је збирка архивске грађе Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”. Њену вредност увећава и чињеница да су документи из ове збирке мало или нимало искоришћени у нашој науци. Та грађа се чува у Одељењу реткости Универзитетске библиотеке и садржи 2.002 инвентарна броја, са 2.965 докумената. Ова збирка значајна је за проучавање политичке и културне историје од 18. до 20. века. Ту су и документи који су некада припадали архиви кнеза Милоша Обреновића, тј. кнежевој канцеларији. Архива je пронађена у Румунији на једном кнежевском добру. Наиме, породица Бајић, у коју је кнежева ћерка била удата, наследила је ту архиву заједно са кућом и имањем, и пренела ју је у свој дом у близини Темишвара.
Касније је породица продала имање, а архиву је купио Јоца Вујић 1925. године. Кнежева архива је садржала 1.071 документ из времена када је кнез Милош живео у изгнанству. Куповином ове вредне архиве сачувана је кнежева кореспонденција која ће будћим истраживачима помоћи приликом истраживања о животу кнеза Милоша и његове породице. Кнежеву архиву можемо разврстати у пет скупина: породична преписка, лична преписка, пословна преписка, судски акти и документи из спорова, и предмети и документи из оставине кнеза Милоша.
Породична преписка Обреновића садржи већим делом писма кнеза Милоша сину Михаилу и ћерки Петрији, удатој Бајић, као и писма осталим члановима породице. Писма која је Милош писао сину и ћерки представљају нам кнеза у једном потпуно новом светлу, као брижног и нежног оца. Сина саветује да живи уредно, да не расипа новац и да не шенлучи превише јашући коње, а ћерки Петрији дели савете око подизања деце. Писма њој упућена су углавном честитке за празнике. У неким писмима обавештава о свом здрављу, а кроз нека се провлачи прича о ергелама коња и њиховом пресељењу у Влашку.
Међу Петријиним писмима постоје и она која су важна за историју јер се спомиње буна из 1848. године, а у некима се виде наговештаји Милошевог повратка у Србију.