Пише: Радиша Петровић, дипломирани инжењер, ПССС Смедерево
Обољења којима се још увек не поклања довољно пажње јесу она која настају услед неправилности у исхрани оваца. Ова се обољења често јављају у високопроизводних јединки, па стварају услове за појаву других обољења. При неправилној или недовољној исхрани овце ослабе, губе кондицију чиме им опада и природна отпорност на деловање разних узрочника обољења. Због тога сваки одгајивач оваца треба да зна нешто више о овим обољењима како би их правилном исхраном могао спречити.
Токсемија сјагњених оваца је обољење које се јавља у оваца у поодмаклој бременитости, нарочито у оних које носе близанце или тројке. Болест изазива недостатак глукозе (врста шећера) у овчијем организму. Знаци ове болести могу се јавити у појединих јединки или истовремено у већем броју оваца. Оболела јединка може бити мршава или дебела. Овце узимају мање количине хране, дижу главу и показују знаке опште слабости. Оболеле јединке најчешће леже на грудној кости, а могу се дићи само уз помоћ човека. Из ноздрва цури слуз и дисање је убрзано. У току болести може доћи до појаве слепила, подрхтавања мишића и ако се јединка не лечи смрт наступа за неколико дана. Појава токсемије успешно се може спречити адекватним држањем сјагњених оваца и благовременим обезбеђењем исхране богате угљеним хидратима. За превенцију болести препоручује се давање пропилен гликола или сирупа од кукуруза који се даје овцама да попију и то у количини од 200 ml и то 4 пута у току дана. У одмаклом стању овог обољења, препоручује се давање 250 – 500 ml 10 – 20 % глукозе интравенозно. Међутим, у таквим случајевима најбоље је позвати ветеринара који ће пружити оптималну помоћ оболелим јединкама.
Хипокалемија (млечна грозница) се јавља у свих раса и полова оваца. Ово обољење се првенствено јавља у дебелих оваца у последњих 6 недеља сјагњености и током прве недеље периода млечности. Болест настаје као последица смањења калцијума у крви јединке. Највеће потребе оваца за калцијумом су у последње 3-4 недеље сјагњености. У случају када животиња носи близанце потребе за калијумом и фосфором готово су два пута веће у односу на овце са једним плодом. У почетној фази овог обољења овце показују знаке укрућености, подрхтавање мишића, мишићну слабост и убрзано дисање. У каснијој фази, овце падају на грудну кост са главом испруженном напред. У ових јединки на крају долази до развоја парализе и оне падају у кому. Као предохграна током последњих 6 недеља сјагњености и у време раног периода млечности овцама треба у исхрани обезбедити и минералне додатке који садрже доста калцијума и фосфора (2:1), магнезијума и витамина А и Д. У случају обољења од хипогликеције болесне јединке веома брзо реагују на интравенозно давање 50-100 ml 20% калцијум глуконата.
Ацидоза румена – до појаве најчешће долази због наглог узимања сувишних количина зрна житарица (кукуруз, пшеница, јечам, раж), зеленог кукуруза, репиних резанаца, меласе и различитих плодова воћака на које овце нису навикнуте. Болест се карактерише губитком апетита у оваца, депресијом, шепавошћу и на крају комом. Ово обољење обично доводи до значајних економских губитака који су изазвани угинућем јединки. Током прва два-три дана после наглог узимања оваквих хранива у оболелих јединки долази до појаве пролива и болова у стомаку. Општа слабост оваца смањује њихову покретљивост и на крају оне које леже падају у кому и угињавају. Као предохрана ове болести овцама треба омогућити узимање прекомерних количина зрна житарица и других хранива. Након појаве првих симптома ове болести овакве јединке треба хранити оброцима који су састављени од кабастих хранива а тек онда постепено повећавати количину концентрата у оброку.
Недостатак витамина и минерала такође има последице. Неправилна витаминско-минерална исхрана у оваца као и јагњади доводи до смањења производње, појаве обољења, па и до њиховог угинућа. Недостатак ових хранљивих материја слаби отпорност оваца због чега лакше долази до разних обољења. У оваца, које производе велику количину млека, меса или вуне веће су и потребе за витаминима и минералима, о чему се посебно води рачуна. Услед недостатка минерала у исхрани у јагњади долази до појаве рахитиса, као последица недостатка и поремећаја у промету калцијума и фосфора. Узрок болести је оскудица витамина Д у храни, који у организму регулише промет ова два минерала и њихов међусобни однос. Знаци болести се испољавају већ у првим месецима живота у виду заостајања јагњади у расту, кости јагњади омекшавају и долазе до њиховог искривљавања. У одраслих оваца (нарочито оних са вишом производњом млека) уколико се ови елементи не обезбеђују у довољној количини преко хране, долази до њихове мобилизације из костију, што у тежем случају изазива њихово омекшавање па и ломљење. Као и код рахитиса, тако и у ове болести (омекшавање костију), чешћи боравак оваца и јагњади на свежем ваздуху и добра испаша допринеће успешном излучењу. У младе јагњади услед недостатка минерала селена и витамина Е долази до болести белих мишића. Ово обољење настаје услед промена у мишићима и доводи до отежаног и укоченог кретања у оболелих јединки, као и отежаног дисања. Болест најчешће захвата и срце, после чега јагњад најчешће угине. Превентива у настојању овог обољења је ако се овцама које се гаје на теренима који су сиромашни у селену, даје овај препарат и витамин Е путем ињекције или у праху. У нашим условима млађој јагњади после првих недеља живота обавезно треба дати путем инјекције препарате који садрже селен (Евитаселен).
Да би се овце и јагњад успешно заштитле од појаве ових болести, потребно је у њиховој исхрани користити минерално-витаминске додатке или премиксе. Ове додатке производе фабрике сточне хране и у смешама концентрата додају се у количини од 0,5 – 1%.