СМЕДЕРЕВО И РУДНИК ПОНОВО ЗАЈЕДНО:
У оквиру актуелне изложбе „Деспот Ђурађ Бранковић у делу браће Настасијевић: сусрет Рудника и Смедерева“ Музеј у Смедереву и Народна библиотека Смедерево приређују представљање књиге о животу и раду наjстаријег од четворице браће Настасијевић.
У четвртак, 5. октобра 2017. у 13 сати у првој сали смедеревског музеја говориће се о књизи Успомене Живорада Настасијевића, као и о делима и специфичном уметничком изразу браће Настасијевић. Након поздравних речи Татјане Гачпар, директора смедеревског Музеја и Александра Марушића, директора Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу, о књизи ће говорити Мирјана Мокровчек Глишовић, библиотекар уредник и др Владимир Димитријевић, професор књижевности Гимназије у Чачку.
О томе како је настала једна од Настасијевићевих слика, на којој је забележио призор из Смедерева, говори и овај цитат из његових белешки објављен у књизи „Успомене Живорада Настасијевића“:
Наступи пролеће 1908. године и ја почнем да радим пејзаже поред Дунава. Једног дана каже ми Ђока Јовановић да он сутра путује лађом у Смедерево у шест сати ујутру и позове мене да идемо заједно. Ја дођем рано на пристаниште и у 6 часова кренемо за Смедерево. Ја сам био понео кутију са бојама да нешто израдим.
Кад смо стигли у Смедерево (доста рано)Ђока ми да два динара да се проводим по вароши и да дођем у дванаест сати у кафану код „Лафа“ на ручак.
Ја погодим једног аласа на Дунаву да ме извезе чамцем насред Дунава да сликам са воде Смедеревски град. Алас ми је тражио за то три гроша, али ја сам му дао динар и он врло радо пристаде, и били смо на води око сат и по. Те тако израдим слику Смедеревског града (та се слика сада налази у Музеју савремене уметности у Београду) после ручамо у кафани код „Лафа“ и кренемо лађом за Београд.
Живорад Настасијевић је оставио изузетно значајан ликовни корпус у националној историји уметности. Представљање његових Успомена у Смедереву има посебан значај, с обзиром да је једна од најлепших слика српског импресионизма насликана управо његовом кичицом са обала Дунава 1908. године, и да је сликајући сценографије Смедеревског града за драму „Ђурађ Бранковић“ 1938. године, заједно са својом браћом учествовао у настајању овог величанственог драмског дела.