СУША ЗНАЧАЈНО УМАЊИЛА РОД РАТАРСКИХ КУЛТУРА У ПОДУНАВСКОМ ОКРУГУ
Стање у пољопривреди је веома тешко, а произвођачи широм Србије су очајни. Дугим периодом без кише и високим температурама највише су погођене ратарске културе, а највеће штете претрпео је кукуруз. И соја ће по свему судећи неславно проћи, а и сунцокрет који је требало да ужива у топлини сунца погнуо je главу.
Талас високих температура у јулу и првој половини августа, са топлим ветровима и без падавина, донео је дуготрајну сушу, а са њом бројне проблеме пољопривредним произвођачима. Штете се сада сумирају, последице процењују, а чињенице говоре саме за себе.
Жетва сунцокрета је уранила, а према првим резултатима род је мањи од очекиваног. Још више забрињава чињеница да је наша најраспрострањенија култура – кукуруз у још горем стању, те да ће смањен род те културе имати тешке последице по ратаре, а дугорочне по сточаре.
Ни након последњих падавина ратари Подунавског округа не могу да очекују неки бољитак , јер је киша стигла у тренутку када су усеви већ били у фази зрења. Највећу штету, рекосмо, претрпели су усеви кукуруза. На неким парцелама стопостотну, а у најбољем случају између 30 и 40 процената, тврди Горан Павловић, саветодавац Пољопривредне саветодавне и стручне службе Смедерево.
-Може се рећи да штета у просеку износи око 60 процената, те да ће просечан принос кукуруза бити две ипо, највише три тоне, односно три пута мањи у односу на вишегодишњи просек од неких шест ипо до седам тона по хектару. Прошле године, подсетићу, кретао се између девет и 10 тона, а на неким парцелама 12 до 13 тона по хектару. Имајући притом у виду да кукуруз у Подунавском округу заузима око 45 хиљада хектара, штете се мере милионима евра – каже Горан Павловић.
Слична ситуација је, додаје Павловић, широм Србије, а за дугорочна решења у борби против суше и тропских температура потребна су огромна улагања, пре свега у комасацију и изградњу система за наводњавање. Мада треба рећи и то да је и на усевима где постоје системи за наводњавање, у повртарској производњи на пример, било немогуће сасвим елиминисати утицај екстремно високих температура које су повремено прелазиле 40 степени и доводиле до директног пропадања биљака.
Што се тиче сунцокрета, који је последњих година све заступљенији у нашим крајевима, пре свега због релативно стабилне цене и потражње на тржишту, жетва је у пуном јеку, а приноси такође мањи од очекиваних.
-Жетва сунцокрета обављена је на око 30 одсто површина, приноси се крећу од 1500 до 3000 килограма, а најчешћи су између 2000 и 2500 килограма. Ранијих година, у повољнијим временским приликама, сунцокрет је давао између три и четири, па чак и преко четири тоне, али ове године је евидентан пад приноса и код те културе, иако она важи за најотпорнију на сушу међу ратарским културама – додаје Павловић.
Много гора ситуација је код соје, јер она директно зависи од падавина у току вегетације, па јој суша наноси доста велику штету. Изазива опадање цветова, ремети оплодњу и формирање махуна, односно доводи до смањења броја зрна у махуни и броја махуна по биљци, тако да је и соја претрпела огромну штету, сличну као и кукуруз.
-У неким крајевима у Подунавском округу било је и летњих непогода праћених градом, које нису захватиле већу територију, али тамо где је град падао нанео је значајну штету усевима. У Старом Селу у општини Велика Плана, на пример, у једном делу атара тотално су уништени неки од усева, а штете су немерљиве – истиче Павловић.
У наредном периоду стручњаци препоручују произвођачима да где год је то могуће што пре скину усеве и припреме парцеле за наредну културу, да би идуће године могли да очекују неки стабилнији приход на свом газдинству.
Што се тиче бербе кукуруза, произвођачима се саветује да прате зрење, проверавају влагу у зрну, и на основу тога одреде када ће кренути са бербом. По проценама стручњака, произвођачи који су засејали хибриде кукуруза ранијег зрења, из групе 300 и 400, можда ће већ ове недеље моћи са комбајнима да уђу у њиве и почну бербу ове ратарске културе.
У јавности су се, иначе, ових дана могле чути различите процене колико ће бити умањен овогодишњи род пољопривредних култура у Србији. У Министарству пољопривреде кажу да ће по добијању прецизних података са терена сагледати колика је штета на усевима и тек на основу анализа донети одговарајући сет мера. Упркос свему биће довољно кукуруза и других пољопривредних производа за српско тржиште, поручују такође из Министарства пољопривреде.
У сваком случају ратари су се још једном уверили да је борба са ћудима природе успешна само уз примену науке и нових технологија, те да тзв. суво ратарење полако, али сигурно одлази у историју.