ГЕРОНТОДОМАЋИЦЕ У СМЕДЕРЕВУ ЋЕ БИТИ НА РАСПОЛАГАЊУ ДО КРАЈА ГОДИНЕ:
Дом за смештај старих лица Смедерево од марта реализује услугу помоћи геронтодомаћица нашим суграђанима трећег доба. С обзиром на висину опредељених средстава, програм ће трајати до краја године. Прва искуства су и више него позитивна, и то обострано.
Након што је град расписао јавни позив за заинтересоване пружаоце услуга помоћи старим суграђанима, већ по истакнутим критеријумима била је јасно да се у овој области социјалне заштите много тога мења и да су услови прилично захтевни, пре свега у смислу потребних едукација, дозвола и лиценци. У Смедереву је за тај тип програма свакако најмеродавнији био Дом за смештај старих лица, а тој установи је ова услуга у марту и поверена. Код нас се обавља практични део обуке за геронтодомаћице у трајању од 300 сати, док се теоријски спроводи у неколико различитих школа. Тренутно имамо десет геронтодомаћица и оне брину о 40 корисника, што значи да свака води рачуна о по четири старије особе. Услуга је заживела од марта, а како је реч о износу од око четири милиона, имаћемо средстава до краја године. Имали смо и прошле године мањи тип те услуге у трајању од месец дана, али ово сада је заиста одлично, трајаће девет месеци, пре свега захваљујући граду и одлучности градоначелнице да се тај програм организује што боље и дуже, она се веома залагала за то – објашњава Весна Стефановић, директор Дома за смештај старих лица.
И не само то. Смедерево је међу ретким градовима које је у овај програм укључило становништво са села, па наше геронтомаћице свакодневно одлазе у Сараорце, Осипаоницу, Раљу, Скобаљ, Липе, Водањ, Вучак, Шалинац… Настојали смо да свакој геронтомаћици дамо по четири корисника који су на различитим локацијама. Веровали или не, отуђеност није само одлика града већ и села, а људи имају исте потребе где год да живе. Структура корисника је различита, од високообразованих до оних без школе, али су потребе исте. И то је оно што не смемо да занемаримо, једнима треба помоћ при кретању како би отишли код лекара или негде другде, други имају потребу да само дође неко са киме би попили кафу и проговорили коју реч. С друге стране, имамо и неке који су презахтевни, који не разумеју сврху овог програма и очекују да су геронтодомаћице кућне помоћнице. Са њима посебно разговарамо и уколико нема напретка прекидамо уговор. Процедура је таква да се захтев подноси Центру за социјални рад који доноси одлуку, ми дајемо наше мишљење и правимо уговор, у коме су тачно наведене услуге. Оне јесу ту да почисте, али просторију у којој те особе бораве свакодневно, не можете од геронтодомаћице тражити да вам чисти таване и подруме, а има таквих очекивања. Оне су ту да помогну у свакодневним потребама и активностима, набаве намирнице, испеглају ствари, да брину о њиховој личној хигијени и слично – напомиње директорка. Иначе, динамику посета одређују сами корисници у договору са геронтодомаћицом која би дневно требало да проведе по два сата са сваким од четири корисника, али је увек могуће направити распоред који свима највише одговара. Први утисци су, према резултатима телефонских или анкета урађених на терену веома позитивни: Већина је презадовољна како самим избором геронтодомаћица, којима се ја овом приликом посебно захваљујем, тако и самом услугом. Прочуло се, сада имамо доста и потенцијалних корисника који се јављају, има и оних који се на уклапају у постојеће критеријуме, па су заинтересовани да плате. Колико год да се руководимо критеријумима постоје ствари које се не могу под њих подвести, јер живот у реалности и оно што је на папиру, нису увек исто. Има ту разних ситуација и околности, не можете да не учините ништа ако је очигледно да некоме треба помоћ. Ми формирамо листу и тих, потенцијалних корисника којима је оваква подршка потребна али све до сада нису знали коме да се обрате, а у нас имају поверења, знају да смо ми озбиљна установа која гарантује за сваку особу коју пошаљемо да ради са људима. Знају да само проверено особље може бити ангажовано. На крају, иако сви мисле да је ово лак посао, то не може свако да ради. Ко нема емпатије, ко не разуме шта је старијима потребно и на који начин, ко не уме да их „разбуди“, мотивише и докаже да се живот не завршава у трећем добу, он није за то. Ми смо при одабиру жена које ћемо ангажовати имали процену, јер је то двосмерни систем комуникације. Најпре, оне улазе у кућу код неког другог и не знају шта их чека, не знају детаље о здравственом стању корисника, о каквим се болестима ради и слично, каква је породица у питању, док су са друге стране потенцијални корисници сасвим природно, имали страх од тога ко ће им доћи у кућу. Наша улога као менаџмента је била да спојимо те две стране, изградимо међусобно поверење. Што је и најважније јер ти људи не могу сами, сродници су отишли и они су практично немоћни, препуштени себи, на неки начин заборављени – закључује Весна Стефановић.