Српска православна црква сваког 8. новембра по новом календару слави Митровдан, празник посвећен Светом великомученику Димитрију Солунском. Према предању, Димитрије је био војвода у Солуну и један од најпоштованијих хришћанских мученика из раног IV века. Погубљен је због своје вере, а његов култ се брзо проширио по целој православној васељени.
У српском народу Митровдан има и снажно народно упориште. У традиционалном календару овај празник означава крај јесењих радова и почетак зиме. Тог дана су се распуштали надничари, познати као „митровштаци“, који су служили преко лета, и склапали су се нови договори за наредну годину. У народу је остала изрека: „На Митровдан – хајдуци се растају, на Ђурђевдан – састају“, која је некада имала и дословно значење. Хајдуци су се, према предању, пред зиму повлачили у збегове, а у пролеће поново излазили у шуме.
Митровдан је једна од чешћих крсних слава у Србији. У већини домова се обележава скромно, ломљењем славског колача и молитвом. У појединим крајевима, нарочито у Херцеговини, овај датум има и обележје сећања на страдале у новијој историји.
Иако се обичаји мењају, Митровдан остаје празник који спаја црквену традицију и народни живот. У њему се препознаје и духовна истрајност и сеоска свакодневица која је вековима одређивала ритам српског народа.