Верујући народ Српске православне цркве 31. октобра слави Светог Луку, празник познат као Лучиндан. Овај дан у календару има црвено слово, али и дубоко утемељење у народу – празнује се као дан светлости, доброте и благости.
Свети Лука био је један од четворице јеванђелиста, лекар по занимању и човек коме хришћанска традиција приписује почетке иконописа. По предању, он је први осликао ликове Исуса Христа, Пресвете Богородице и апостола Петра и Павла. Зато га Црква слави као заштитника лекара, фармацеута и уметника који бојом и линијом сведоче веру.
Српски народ је од давнина поштовао Светог Луку као светитеља који доноси здравље и мир у дом. Са овим даном везују се и бројни народни обичаји. На Лучиндан се не раде тешки послови – жене не шијају, не перу и не чисте, а мушкарци не одлазе у поље. Празник је посвећен миру у кући, па се верује да тог дана треба избегавати свађу и нестрпљење. Народ каже: „Какав ти је Лучиндан, таква ће ти бити година“ – па се настоји да празник прође у добром расположењу и слози.
Свети Лука се у народу повезује и са природним током године. Изрека „Иде Лука, ето вука“ подсећа на долазак зиме и време када се штити стока од звери. Друга, „Свети Лука, снег до кука“, говори о првим озбиљним хладноћама које најављују крај јесени.
Ове године Свети Лука пада у петак, па је празнична трпеза посна, али по црквеном правилу дозвољена су јела на уљу, риба и вино. Као и увек, обележавање празника почиње молитвом и свећом која гори у част јеванђелисте који је својом речју лечио душе, а својом уметношћу оставио први лик Богородице.
Многе породице у Србији славе Светог Луку као крсну славу. Верује се да он посебно помаже лекарима и онима који лече друге, али и свима који траже смирење и снагу. Предање каже да се покрај његових моштију дешавало мноштво исцељења, нарочито оних који су имали проблеме са видом – зато се и данас многи моле Светом Луки за „чист поглед и здраво срце“.